Дара Секулић је рођена 29. 9. 1930. године у Кордунском Љесковцу. Отац Милош бавио се столарским и коларским радовима и резбарењем у дрвету. Погинуо је 1942. године у борби са усташама на Штуплићу код Кладуше. Мајка Ката (рођена Егић), родила је десеторо дјеце. Умрла је у прољеће 1943. године од тифуса у селу Збијег код извора Мрежнице. Дара је била пето дијете и заједно са братом Драганом и сестром Софијом пребољели су пјегави и трбушни тифус.

Дара је након мајчине смрти, прво боравила у сабиралишту за дјецу, па у дјечијем дому у селу Војинићки Грабовац код Војинића. С јесени, 1943. године, одлази у Прву партизанску гимназију на Банији. Школовала се и у Италији. Дара је наставила школовање у гимназији у Карловцу, Загребу и Сиску.

Њене прве пјесме објављене су у Загребу у часопису „Извор“. По завршетку школовања 1951. године на загребачкој Академији за драмске умјетности је положила пријемни испит (у комисији је био Бранко Гавела). Није похађала предавања на академији због непристајања њеног тадашњег супруга да студира глуму. Развела се, а из тог брака има два сина.

Након једног сусрета са пјесницима Маком Диздаром и Изетом Сарајлићем одлучује да свој живот и рад настави у Сарајеву. У Сарајево долази у љето 1953. године и запошљава се као благајница у Инвалидском столарском предузећу „Бор“. Касније је радила као службеница у листу „Одјек“. Дипломирала је 1960. на Вишој школи за социјалне раднике у Сарајеву и радила у Заводу за социјални рад, а потом 15 година била уредник у дјечјем листу „Мале новине“. У том периоду настају збирке пјесама: Пјесме (1956), Одсањани дом (1958) и Грлом у јагоде (1963).

Дара Секулић 1980. године одлази у пензију, а исте године отишла је на шест мјесеци у Њу Делхи (Индија). Била је гост лектора за српскохрватски језик. Такође, исте године отишла је и на југ Француске да учи француски језик.

Вријеме грађанског рата (1992-1995), са троје унучади, провела је у избјеглиштву. Прво је била у кући пјесника Бране Петровића у Новом Саду, потом девет година провела је у Дјечјем селу у Сремској Каменици, у Приштини и у градићу Власотинце на југу Србије гдје је преживјела НАТО бомбардовање. У Сарајево се вратила 2002. године.

Заступљена је у бројним антологијама код нас, али и у свијету. Пјесме су јој превођене на  стране језике. О њеном животу је снимљен документарни филм 2013. године под насловом „Како је Дара Секулић нашла гробно мјесто“ аутора Недељка Жугића. Форум Театар Источно Сарајево и Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске из Источног Сарајева су 2005. године направили документарни филм о животу Даре Секулић под називом „Врелце“. Филм је режирао Витомир Митрић, а сценарио за филм је писала Дара Секулић. Била је предсједница жирија Фестивала поезије за дјецу у Источном Сарајеву. Добитница је награда: Удружење књижевника БиХ (1964), годишње награде ИП „Свјетлост“ за књигу пјесама Горак конак (1970), Шестоаприлске награде града Сарајева, Двадесетседмојулске НР БиХ, Удружење књижевника БиХ (1979), ЗАВНОХ-а (1990) „Златна струна“ (1980), Змајева награда за 1997. годину, први добитник награде „Саво Мркаљ“, Печат вароши сремскокарловачке (2002), СПКД „Просвјета“ Загреб за 2006. годину, Кочићево перо (2009), награда књижевни сусрети на Козари (2010), награда „Алекса Шантић“ за цјелокупно књижевно дјело (2012)  и награда Аврамов штап (2014).

Преминула је 12. априла 2021. године у Сарајеву.

Објављене књиге:

Pjesme / P. [Puba] Mateović, D. [Dara] Sekulić, L. [Luka] Pavlović. - Sarajevo : Narodna prosvjeta, 1956

Отсањани дом, Сарајево, Џепна књига, 1958.

Грлом у јагоде, Сарајево, Свјетлост, 1963.

Горак конак, Сарајево, Свјетлост, 1970.

Пјесме, Сарајево „Веселин Маслеша“, 1973.

Блиско било, Сарајево, Свјетлост, 1975.

Ни велики ни мали, Сарајево, Свјетлост 1975.

Лицем од земљице, Сарајево, Свјетлост, 1978.

Fytyrë toke, Shkup, Flaka e vëllazërimit  1980.

Četiri bosanskohercegovačka pjesnika : Skender Kulenović, Mak Dizdar, Dara Sekulić, Anđelko Vuletić / [priredio] Midhat Begić, Сарајево, Свјетлост, 1981.

Пјесме (избор), припремила Амира Идризбеговић, Сарајево, Веселин Маслеша“, 1983.

Облик студи, Сарајево, Свјетлост, 1985.

A poetic portrait of Dara Sekulić, Sarajevo, Međunarodna književna manifestacija "Sarajevski dani poezije" - International Literary Manifestation Sarajevo Poetry Days, 1986.

Дух пустоши, Сарајево, Свјетлост, 1990.

Дух пустоши,  Сарајево, Свјетлост, 1991.

Ilidžanska cesta, Sarajevo, 1993.

Изабране песме, Нови Сад, Дневник, 1997.

Брат мој, Тесла, Београд, Нолит, 2000.

Реч се игра, песмице о речима и души: пјесме за дјецу, Власина, Власотинце, 2001.

Лицем према сунцу, Српско Сарајево, Завод за уџбенике и наставна средства, 2004.

Записи о биљу и нама, Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства, 2005

 Лицем према сину,  Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства, 2005

Лицем према сунцу, Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства, 2005

Облик студи, Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства, 2005

Реч се игра, Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства, 2005

 Сретна скитница, Бања Лука, Глас српске, 2008.

Камени кашаљ, Загреб, СПКД „Просвјета“, 2009.

Го паук, Бања Лука, Бесједа, 2010.

Касни дани Сарајево, Залихица, 2009.

Dvojnost / [fotografije Erol Čolaković Šehić ; poezija Dara Sekulić ; prijevod na engleski Tomislav Kiš, Nevenka Ivanović]. Sarajevo : Buybook, 2011

Висећи мост, Сарајево, СПКД Просвјета, 2012.

Удари мора: поема, Сарајево, СПКД Просвјета, 2012.

Zapisi o bilju i nama, Zagreb, SPKD Prosvjeta, 2013.

Од града до брда, Источно Сарајево, Матична библиотека, 2018.

Од града до брда [звучна снимак], Источно Сарајево, Матична библиотека, 2018.

Одбачене пјесме, Источно Сарајево, Матична библиотека, 2019.

Дара Секулић
Из збирке поезије «Камени кашаљ»

ИЗЛАЗ

Прођи тамо куда сви
пролазе.
Залутао си, зачуђен,
шта ти је.

Овдје се, видиш, продаје
и купује, забога, 
склони се,
нико више Божјим путем не иде.