Жељко Грујић је рођен 1961. у Сарајеву. Дјетињство је провео у романијском селу Костреша у општини Пале.

Од почетка рата био је запослен као новинар у Срни, а од 1994. до 1997. био је главни и одговорни уредник. У Народној библиотеци на Палама запослен је од 2004. године гдје покреће рад Завичајног одјељење.

Добитник је награде "Пјесник - свједок времена" за "Руже Јерихона" 2001. године, као и „Видовданске повеље“ за збирку "Стид и мјесечина", која му је уручена на Сокоцу 2018. године.

Преминуо је у 3. септембра 2022. године на Палама.

Објавио је сљедеће књиге:

• "Сонети саучешћа" – СРНА, Српско Сарајево, 1996.
• "Крстоноше и сизифовци” – СРНА, Српско Сарајево, 1997.
• "Руже Јерихона"- Свет књиге, Београд2000.
• „Стид и мјесечина" – Народна библиотека „Пале“, Пале, 2013.
• „Отаџбина и оцеубице: (српско отпадништво у добра постистинизма и ситуационе етике)“ – СПКД „Просвјета“, Пале, 2019.
• "Уби ме нејака ријеч" – Матична библиотека, Источно Сарајево, 2019.

 Жељко Грујић
Из збирке поезије «Сонети саучешћа»

ЖРТВЕНИЦА

Та реч уме и без тебе да црпи
Време набрекло унутар вимена
Твоје је да кажеш: смрт И трпи
Док не нађем два слична имена

Скамени се рекох Истина буди
Ко лаж гради не стиже далеко
Будућност је предео твојих груди
Гладна деца чезнуће ти млеко

Могох ли да тебе не изгубим
Ту Скадар-песму да изградим
Смрт је твоја име њеној нади
Твоје усне речи које љубим:

Јабуко златна проста ти Бојана
Док не нађем Стоју и Стојана.