5. јун 1890. године - позоришна дружина Миливоја Барбарића (1861-1925) одржала је своју прву представу у позоришној дворани. На репертоару је често била комедија Сеоска лола Тота, Подвала Глишића, Граничари Фрајденхарија, Мејрима Бана, Потурица Кукуљевића и Циганин Сиглитетија. Глумачки ансамбл Барбарићевог позоришта био је састављен од младих и још неафирмисаних глумаца, од којих су неки тек започињали своју глумачку каријеру: Миливој и Ана Барбарић, Милорад и Мара Барловац, Михајло Миловановић, Чедомир Кундовић, Мирко и Зорка Сувајџић. Више успјеха имали су у шаљивим позоришним играма, него ли у драми и трагедији. Нарочито је запажено и у неколико наврата истакнуто да је друштво у пјевању вјешто.

ИЗВОР: Јосип Лешић Историја позоришта Босне и Херцеговине, Сарајево: Свјетлост, 1985.

Бомба - новине издаване у војничком затвору 1914/15. године у Сарајеву. Затворени атентатори и њихови помагачи и политички затвореници у војном затвору у Сарајеву споразумијевали су се међусобно куцањем у зид, давањем знакова тајном азбуком. Боривоје Јевтић, један од затвореника у вези са Сарајевским атентатом, прича у књизи „Сарајевски атентат“ (Сарајево, 1923, стр. 56-57): „Најзад ово непрекидно дозивање и ови разговори о којима нико споља није ни слутио навели су Чубриновића и друге да почну издавати лист Бомбу. Млади типограф је вриједно скупљао све што би преко дана чуо, па би то онда урезао клинцем у дно шаљице коју би добио о вечери. Сутра дан би шаљица отишла коме другоме и он је имао прилике да чита те најоригиналније новине које су икада излазиле.“

ИЗВОР: Ђорђе Пејановић Библиографија штампе Босне и Херцеговине: 1850-1941, Сарајево, 1961.

20. маја 1910. године рођен је у Сарајеву академски сликар Војо Димитријевић, као четврто дијете Жарка Димитријевића, златара и кујунџије и Ане, рођене Тушевљаковић.

26. мај 1891. године трагично преминула Хаџи Стака Скендерова

26. маја 1889. године одржана је прва главна скупштина Српско-православног црквеног друштва „Слога“.

15. мај 1919. године излази ђачки лист за забаву и поуку Прољеће. Одговорни уредник био је Велимир Поповић. Изашла су само три броја.

Април 1890. године - Димитрије Јефтановић одлучио је да у центру града подигне нову позоришну зграду према плану неимара Јосипа Ванцаша.

Првог априла 1885. године изашао је први број листа „Просвјета“. Излазио је једном седмично на четири странице фолио-формата све до 1888. године.

Први број часописа Наш живот изашао је у Сарајеву 31. марта 1905. године. Излазио је релативно кратко (само шест мјесеци), два пута мјесечно до 30. септембра 1905. године.

31. марта 1890. године умро је књижар Јаков Трифковић. Он је први отворио модерну књижару и папирницу у Сарајеву за вријеме турске владавине.

Душан Смиљaнић, архитекта (Трновo, 16. 3. 1895 - Сарајево, 27. 3. 1973), матурирао је на Великој реалки у Сарајеву 1914. године. У то вријеме био је припадник организације „Млада Босна“, па је и дио времена Првог свјетског рата провео у интернацији, а затим и у војсци.