1888. године – основано у Сарајеву српско пјевачко друштво „Слога“. Замисао за оснивање друштва је потекла из редова сарајевских Срба занатлија које су предводили Ристо Максимовић и прота Стијепо Трифковић, као и прота Ђорђе Петровић, који је био члан и утемељивач "Слоге".

У новембру 1895. године у Сарајеву боравили су дуже вријеме страни сликари: један од најгласовитијих акварелиста на свијету Пасини, затим сликар Рубен, чешки сликари Адолф Либшнер, Људевит Куба и Фердинанд Велц.

Освећење и отварање Српско-православне основне школе у Блажују – у недјељу, 13. октобра 1891. године освјештана је и отворена Српско-православна школа у присуству многобројног народа, који се сабрао из околних села и парохија.

Мис Аделина Паулина Ирби је рођена 18. децембра 1831. године у Енглеској, у имућној породици – дјед по оцу јој је био лорд, а отац адмирал и комадант енглеске флоте. Мајка јој је потицала из породице најугледнијих нотингемских банкара. Богатство и племенито поријекло су јој омогућили да похађа престижни Универзитет у Лондону.

Петар Тијешић рођен је 6. септембра 1888. године у Сарајеву. Студирао на академијама у Бечу (1908) и Кракову (1908−1913).

1. септембар 1905. године - почео је у Сарајеву излазити културно-политички часопис Дан. Са неколико дужих и краћих прекида излазио је све до 1912. године.

Дабро-босански источник је први српски духовни часопис покренут на територији Босне и Херцеговине. То је био „лист за црквено-просвјетне потребе српско-православног свештенства у Босни и Херцеговини“ како му и сам поднаслов каже. Први број изашао је у Сарајеву 1. јула 1887. године. Власник и издавач часописа је била АЕМ Конзисторија сарајевска, а први одговорни уредник био је Никола Г. Лалић.

Михајло Милановић (Сарајево, 11. јул 1874 - 24. август 1929, Сарајево) био је пјесник, приповједач, драмски писац, сакупљач народних умотворина, књижар и издавач. Рођен је у занатлијској породици. Завршио је четири разреда основне школе и два разреда ниже гиманзије и ступио у трговину Ристе Бесаровића.

5. јун 1890. године - позоришна дружина Миливоја Барбарића (1861-1925) одржала је своју прву представу у позоришној дворани. На репертоару је често била комедија Сеоска лола Тота, Подвала Глишића, Граничари Фрајденхарија, Мејрима Бана, Потурица Кукуљевића и Циганин Сиглитетија.