21. мај 1911. године ─ Академско пјевачко друштво Обилић гостовало је у Сарајеву. Предсједник друштва био је др Драгољуб Аранђеловић, а диригент Хинко Маржинце. Српско пјевачко друштво „Слога“ је 1910. године било гост на слави „Обилића“ тако је ово гостовање предствљало узвратну посјету Слоге.

У Сарајеву је дочек био најсрдачнији. На железничкој станици дочекали су београдске студенте изасланства свих сарајевских друштава и маса света. Са станице су Обилићевци отишли у стан певачког друштва Слога, где им је приређена закуска. После подне су разгледали Сарајево. Увече, 21. маја, је одражан концерт који је врло добро успео. Сала је била пуна Срба Сарајлија. Од босанске владе није дошао нико на концерт. Све отпеване песме поздрављене су одушевљено аплаузом и усклицима "Живео Обилић". Чланови и чланице хора били су засути венцима и цвећем. После концерта била је игранка, која је потрајала до зоре. У недељу, 22. маја, обилићевци су посетили Илиџу, а после подне присуствовали свечаним вежбама сарајевског српског "Сокола". Сарајевска оптшина поднела је све трошкове око дочека "Обилића". Хор је срдачно испраћен на железничкој станици. Огромна маса света била је слегла на станицу да преко Обилића пошаље поздрав братској Србији.

Чланови Хора вратили су се у Београд 23. маја. Одлуком управе "Обилића" чист приход са концерта одржаног у Сарајеву у износу од 500 динара послат је потпредсједнику сарајевске "Слоге" Димитрију Васићу, с тим да буде подељен српским хуманим друштвима у Сарајеву. Академско певачко друштво "Обилић" гостовало је у Сарајеву јула 1925. године и децембра 1937. године.

Почетком фебруара 1884. године осамдесет слушалаца Велике школе потписало је молбу ректору Димитрију Нешићу са жељом да се оснује друштво које би имало за задатак „гајење лепих, племенитих осећаја, зближавање, но не оно, које доноси материјалну корист, но зближавање братско, племенито, дружевност коју леша вештина може да створи.“ Ректор Димитрије Нешић одобрио је приложене Статуте Академског певачког друштва 11. фебруара 1884. године и тако је оно започело рад. На годишњој скупштини, одржаној 21. фебруара 188, Друштво је добило име "Обилић". Тај дан (Св. Архангел) узет је за славу Друштва. Основни програмски циљеви "Обилића" били су неговање музичке тардиције, ширење музичке културе, али и општи друштвени напредак и развијање националне свести. Химну "Обилића" Хеј трубачу или Народни збор компоновао је Јосиф Маринковић на стихове Стевана Владислава Каћанског. Председници "Обилића" били су угледни професори Велике школе, односно Београдског универзитета: Светомир Николајевић, Јован Цвијић, Богдан Поповић, Светолик Радовановић, Станоје Станојевић, Миленко Веснић, Иван Ђаја, Владимир Ћоровић, Александар Леко, Илија Пржић и др. Први диригент био је Стеван Мокрањац, а затим Јосиф Маринковић, Станислав Бинички, Хинко Маржине, Милоје Милојевић, Божидар Јоксимовић, Јован Србуљ, Ловро Матачић, Јован Бандур, Стеван Христић, Светолик Пашћан Којанов, Бранко Драгутиновић, Алфред Пордес и други. "Обилић" је израстао у један од најпознатијих студентских хорова у свету. Академско певачко друштво "Обилић" престало је са радом 1941. године када је Други свјетски рат захватио и наше просторе.

ИЗВОР: Боро Мајданац „Гостовања Академског певачког друштва "Обилић" из Београда у Босни и Херцеговини“, Гласник Удружења архивских радника Републике Српске, Год. 2, бр. 2, 2010.

Један заборављени Сарајлија

„Године 1812. дошао је на Харковски универзитет још један Србин о којем службени лист пружа врло интересантне податке. То је Сава Петров Милиновић, рођен 1767. у Сарајеву, у ²Турској². У своме родно месту научио је основе грчког језика. У 11 години отпутовао је у Грчку, где је у вишој школи учио старогрчки језик и књижевност. Године 1789. дошао је у Русију и ступио у московску словено-грчко-латинску академију, где је учио историју, реторику, филозоију и богословске науке. Године 1792. стипи на службу руског посланства у Холандији, где је опет учио француски језик и књижевност. Године 1796. отишао је својим трошком у Немачку где је студирао на универзитетима. Вративши се у Русију 1800, провео је четири године на спахијским имањима у Орловској губернији где је поучавао младе племиће. Године 1804. положио је наставнички испит на Педагошком институту у Петрограду и постављен у Черњиговској гимназији за наставника филозофије, лепих уметности и народне економије. Године 1812. изабран је за доцента грчког језика и књижевности. Немамо више података о научном раду тог немирног Сарајлије, који је, као Доситеј Обрадовић, провео толико година путујући по целој Европи, тражећи свуда нова и нова знања.“

ИЗВОР: Срби професори универзитета у Русији, Нови Источник, Год. 4, бр. 6/7 (1937)

30. мај 1895. године свечани погреб Јулке Милашиновић, учитељице у Вишој дјевојачкој школи у Сарајеву. Рођена је 1869. године у Сомбору. Била је родица Стеве Калуђерчића.

Извор: Школски вјесник, мај-јун, 1895. године