Више од десет хиљада рањених бораца спасени су од сигурне смрти захваљујући мукотрпном, тешком и витешком раду особља болнице Главног штаба Војске Републике Српске у Сокоцу. Како аутор књиге, др Бориша Стојановић, истиче, ова болница је највјеродостојнији свједок неизмјерних страдања, патњи и умирања оних који су стварали Републику Српску.

Књига је искрена исповијест хирурга, хуманисте, патриоте, интелектуалца и непосредног учесника у рату 1992-1996. године. Аутор је на реалистичан начин описао све проблме кроз које је болница прошла и књига свједочи о изузетним личним људским особинама, хируршкој вјештини, храбрости, способности жртвовања медицинског особља да лијече људе у врло тешким ванредним условима рата. Аутор реално описује како су љекари и медицинско особљњ у најгорим условима дјеловања лијечиили и спасавали животе болесник и рањеника других националности  који су по медицинским критеријумима били безнадежни. 

„Сви запослени у Болници живјели су и радили и дијелили судбину, простор и храну са болесницима лишени било какве могућности да користе слободно вријеме изван болнице, на тај начин жртвујући своје и животе својих породица у лијечењу болесника и рањеника.“ (из рецензије академика Мирка Шошића)

„Рукопис у целини представља важно штиво, штиво које разматра тему од националног значаја, штиво које мора наћи место у нашој савременој публицистици и историографији. Рукопис оставња снажан печат о историјским догађајима кроз који су прошли Болница ГШ ВРС, као инстиутуција, медицинско особље болнице, као и сви пацијенти (рањеници и болесници) који су се лечили у тој установи.“ (из рецензије генерал-потпуковника у пензији др Винка Пандуревића).