Књига др Миломира Ђерића „Психијатрија у вртлогу рата” примарно је фокусирана на ратну психијатрију, дисциплину која се ријетко среће у психијатријској литератури. Књига се састоји из два дијела који се међусобно преплићу, допуују и воде закључцима који представљају оригинални допринос психијатријској науцу уопште.

У првом дијелу књиге аутор концизно и аналитички прилази концепту психотрауме као фенемомну који је агресивно и неповратно ушао у жаргон нашег времена. Приступ др Ђерића је специфичан с обзиром да се лапидарно ослања на постојећу литературу с једне стране, али и сопствено професионално искуство у центру ратних збивања с друге стране. У дугом дијелу књиге који се односи на послијератни период др Ђерић обрађује феноменологију колективне и индивидуалне психотрауме у Републици Српској, након престанка ратних дејстава. Овим дијелом обухваћене су опсервација и дефинисање значајних феномена као што су трансгенерацијске трауме, демографске промјене, промјене етничке структуре и етнолошка поларизација, продубљивање социјалне аномије као губитка социјалних вриједности, рестакање друштвених мрежа, укључујући породицу и постојећа пријатељства, бујање неједнакости и сиромаштва. Књига представља и ретроспектвни и проспективни осврт на бројне изазове везане за ментално здравље током ратних сукоба, али и актуелна промишљања о промјенама у менталном функционисања појединца и друштва у ратним условима. 

„Књига која с једне стране представља својеврстан прилог светској литератури ратне психијстрије, док с друге стране кроз мултидисциплинарно строгу психијатријску визуру дефинише велику драму ратне и постратне психотрауме значајне за историјски идентитет једног народа.“ (из рецензије сци. мед. др Часлава Хаџи Николића) 

„Књига нуди богат историјски материјал базиран на властитим искуствима и истраживањима у позицији ратног психијатра као и актуелну елаборацију ратног професионалног и личног искуства као и промишљање о стратегијама и методама заштите менталног здравља популације у послије ратном периоду“ (из рецензије проф. др Спасеније Ђерић)