Војислав Бесаровић (14. април 1883 ─ јул 1941, логор Јадовно) рођен је у Сарајеву од мајке Роксанде (рођене Петровић) и оца Риста Бесаровића.

Основну школу и гимназију завршио је у Сарајеву, а студије права завршио је на Универзитету у Бечу, гдје је и одбранио докторску дисертацију из области правних наука. У Сарајеву је једно вријеме радио као адвокат код др Данила Видовића, а од 1909. године на мјесту секретара Трговачке и обртничке коморе за Босну и Херцеговину. Био је активан у политичком, културном и јавном животу у БиХ. Био је посланик у Босанско-херцеговачком сабору, члан Главног одбора Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу, члан Главног одбора Народног вијећа СХС за  Босну и Херцеговину, члан делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Сен Жермену – 1919. године, потпресједник Општине града Сарајева, предсједник СКПД "Просвјета", почасни конзул Краљевине Данске у Сарајеву, члан комисије која је радила на закључењу мира са Аустријом, један од иницијатора и оснивача српског гимнастичког друштва "Душан Силни". Заједно са Шћепаном Грђићем, у име српских друштава која су распуштена због Скадарске кризе 1913. године покушао је испослује од Земаљске владе наставак њиховог рада. Материјално је помагао "Сељачко коло", а сарађивао је и са београдским "Трговинским гласником". Рјешењем Министарства иностраних дјела од 30. марта 1919. године Војислав Бесаровић је на приједлог Земаљске владе за Босну и Херцеговину именован за техничког експерта делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу. Одликован је Орденом Светог Саве V реда и Југословенске круне IV реда. У Другом свјетском рату ухапшен је 7. маја 1941. године и убијен у логору Јадовно.

ДЈЕЛА:

• Мнијење о уређењу занатлијског обрта, Сарајево : Штампарија и литографија фоглер и др., [б. г.]
• Занатлијско питање у Босни и Херцеговини, Сарајево : Књижара Ј. Студничка, 1913 (Сарајево : Штампарија "Народ")
• Са путовања Коморе по Монархији, Сарајево : Трговачка и обртничка комора за Босну и Херцеговину, 1911 (Сарајево : Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића)

ИЗВОР: Вјекослава Хунски, Едита Радосављевић Хронологија догађаја из културне историје Сарајева од 1878-1941. године, Сарајево, 1969.

Енциклопедија Републике Српске, Књ. 1. А-Б. Бања Лука, 2017.