19. март 1905. године ─ Одржана је скупштина друштва Српско коло, које је настало из Српске бесједе. Прво сијело Српског кола одржано је 16. јануара.

Правила Друштва  потврђена су 6. марта. Скупштина је одржана у просторијама Српске бесједе у Ћемалуши улици. За предсједника изабран је Ђорђе Раца, за секретара Симо Поповић и ђакон Сава Савић, за благајника др Лазо Димитријевић и за књижничара Сава Ждраловић. Изабрани одборници су: Ристо Максимовић, Никола Јунгић, Тадија Вукојичић и Симо Митровић. На скупштини је присуствовало 140 чланова, а Друштво има 420 чланова.

ИЗВОР: Босанска вила, Год. 20, бр. 5, 1905.

16. март 1918. године ─ Изашао је први број српског листа Народна снага. У програмском чланку наглашено је да ће битни дио листа бити посвећен народном материјалном и душевном напретку. Главни уредник листа био је Драгољуб Радовановић, а штампао се у штампарији Ристе Ј. Савића.

Извор: Вјекослава Хунски, Едита Радосављевић Хронологија догађаја из културне историје Сарајева од 1878-1941. године, Сарајево, 1969.

15. марта 1931. године ─ Отворена је у Сарајеву изложба слика умјетничке групе Облик из Београда. Група Облик окупила је 25 најугледнијих сликара, вајара и архитеката. Ову изложбу, уз сарадњу са градском општином, група Облик приредила је у свечаној сали градске вијећнице. Изложба је трајала до 30. априла. Своје радове излагао је и академски сликар Јован Бијелић.

Умjетничка група Облик била је једна од најзначајнијих удружења умjетника у Југославији између два свjетска рата. Основана је 1926. године у Београду. Заговарала је модернизам у тадашњој умjетности и окупила је бројне српске и југословенске ствараоце у разним областима од сликарства и вајарства до архитектуре. Чланови Групе били су из Србије, Босне, Црне Горе, Хрватске, Македоније и Словеније. Први пут Група је излагала на Шестој југословенској уметничкој изложби у Новом Саду 1927. године, а прву самосталну изложбу одржала је у Павиљону 'Цвијета Зузорић' 1929. Група је излагала у Београду 1929, 1931, 1932, 1933, 1938-1939. године, Сплиту 1930, Скопљу 1930. и 1937, Сарајеву и Бањалуци 1931, Загребу и Љубљани 1933, Софији, Пловдиву и Прагу 1934, и Солуну 1937.

Оснивачи Умјетничке групе Облик били су сликари Бранко Поповић, председник, Петар Добровић, Јован Бијелић, Сава Шумановић, Вељко Станојевић, Мило Милуновић и Марино Тартаља, те вајари Тома Росандић, Сретен Стојановић и Петар Палавичини. Одмах по оснивању, Групи су пришли Зора Петровић, Милан Коњовић, Коста Хакман, Стојан Аралица, Иван Радовић, Игњат Јоб, Михаило С. Петров, Никола Бешевић и Мате Радмиловић. Од архитеката, у Групи су били Никола Добровић а после распуштања Групе архитеката модерног правца 1934. године, прикључили су се Драгиша Брашован, Милан Злоковић, Бранислав Којић и Јан Дубови. У разним периодима чланови Групе, између осталих, били су и Ђорђе Андрејевић Кун, Марко Челебоновић, Ристо Стијовић, Миленко Шербан, Светислав Страла.

Умјетничка група Облик је у процесу осавремењивања ликовног израза истицала тежњу ка 'упоредном кретању српске и целокупне југословенске уметности са актуелним европским уметничким токовима'. Били су поборници слободе умјетничког стварања, личног израза аутора и аутономије ликовне естетике. То је била Група савремено опредјељених стваралаца који су се бескомпромисно залагали за актуелне светске уметничке тенденције градећи на тај начин највише и највредније домете српске и југословенске Модерне између два светска рата.

Извор: Вјекослава Хунски, Едита Радосављевић Хронологија догађаја из културне историје Сарајева од 1878-1941. године, Сарајево, 1969.

8. марта 1932. године ─ Драмска умјетница Љубица Лазић Стефановић (1888, Босанска Градишка ─ 1946, Сарајево) прославила је 25-годишњицу умјетничког рада. Преко 10 година била је активан члан Сарајевског позоришта. Јубиларне вечери наступала је у комедији Радости свог дома од француског писца Енкена. Глумећи улогу Латилоди она је смијешну пуницу одиграла одлично у дискретној одмјерености. Глумачку каријеру започела је у путујућој дружини код чика Мише Милошевића 1907. године. Напустила је породицу и живјела је живот позоришне боемије. У рату је прелазила преко Албаније и пловила све до Марсеља и Корзике. Године 1920. улази у састав првог ансамбла новооснованог сарајевског Народног позоришта и остаје у њему, без прекида, све до краја, до своје смрти 1946. године. Глумила разноврстан национални, европски и оперетни репертоар, попут Маре (Др Нушић), Соје (Госпођа министарка Нушић), Симке (Ожалошћена породица Нушић), Агафије (Женидба Гогољ), Дадиље (Ромео и Јулија Шекспир), Јулче (Циганска љубав Лехар) и многе друге.

ИЗВОР: Јосип Лешић Сарајевско позориште између два рата: 1929─1941. Књ. 2, Сарајево, 1976.

15. март 1940. године ─ Под насловом Ми ђаци излази омладински литерарно-забавни средњошколски лист. Издавач и уредник био је професор Прве мушке гимназије Никола Кнежевић. Уредници С. Станић и М. Орешковић. Лист је излазио до 1941. године. Штампан је у Државној штампарији у Сарајеву, латиницом и ћирилицом, периодично.

Извор: Ђорђе Пејановић Библиографија штампе Босне и Херцеговине: 1850─1941, Сарајево, 1961.