1. септембар 1905. године - почео је у Сарајеву излазити културно-политички часопис Дан. Са неколико дужих и краћих прекида излазио је све до 1912. године.
Прве двије године (1905. и 1906.) излазио је као културно-књижевни часопис, да би након поновног покретања 1907. године поптуно промијенио оријентацију и постаје политички лист и орган Српске народне самосталне странке у Босни и Херцеговини. Од 1907. до 1912. године имао је формат новина и сваки број је био пагиниран. Штампан је ћирилицом у штампаријама: до маја 1906. године у штампарији Ристе Ј. Савића, а од 1907. до краја у штампарији Фоглер и друг. У првој години излажења власник и одговорни уредник био је Саво Миладиновић, а уредник за национално-економски дио др Лазар Димитријевић. Излазио је једном мјесечно. Већи дио часописа испуњавали су текстови који су се односили на друштвена, политичка и културна питања. У првом броју уредник Саво Миладиновић објавио је текст под насловом „Кроз четврт стољећа окупације“ у коме се говори о културном и политичком животу српског народа у времену од почетка аустроугарске окупације до тада, то јест до 1905. године, дијелећи тај период на три дијела. Први дио односи се на период од 1878. до 1882. године, односно устанка који је изазвала регрутацију српских момака у војску за одбрану земље. У овом периоду није се ништа радило на пољу образовања и културе јер је покорени народ исувише био исцрпљен од дугогодишњег потчињеног положаја. Други период је вријеме од 1882. до 1896. године у коме долази до буђења националне свијести и борбе српског народа за црквено-школску аутономију. У овом периоду отворене су основне, средње и стручне школе. Трећи период је од 1896. до 1905. године која представља период највећег развоја црквено-школске аутономије, док на другим пољима није било могуће остварити никаква права.
ИЗВОР: Дигиталне колекције Националне и универзитетске библиотеке Босне и Херцеговине
Радове су објављивали: Лазар Димитријевић „Реформа парламента“, „Аге и десетине“, „Кметовско питање женскиња“; Петар Кочић „Слике из старе Србије и Мађедоније“ који је излазио у наставцима у неколико бројева; др Т. Масарик „Крај Обреновића династије“; Милан К. Нешковић „На прагу новог доба“; Владимир Вјечити „Црквено-школски штатут“; Андра Гавриловић „Једна нештампана пјесма Стевана Вл. Каћанског“; Павле Лагарић „Мадоне Микеланђела“; Фрањо Фаркаш „Паришке импресије I“, „Паришке импресије II“; Љубомир Ненадовић „Божићна прича“ и други.
Др Лазар Димитријевић
ИЗВОР: Нико Жупанић Народна епопеја „Косово“, Љубљана, Етнографски музеј, 1933.
Лист Дан излазио је три пута мјесечно и доносио политичке чланке који се односе на тренутну ситуацију у Босни и Херцеговини. Веома често је улазио и у полемике са тадашњим листовима, као што су Српска ријеч, Отаџбина, Народ, Бошњак, Мусават, као и са њиховим главним и одговорним уредницима. Поред политичких текстова објављивао је и културно-политичке расправе. Једна таква расправа излазила је у наставцима под насловом „Наш културни рад“. У тексту се говори о културним радницима, о ниском нивоу културе у земљи и о потреби успостављања неког вида друштвене критике. Објављиване су и сатиричне и хумористичке приче из друштвеног и политичког живота под насловом „Глосе“. Већи дио листа, чак по двије до три странице биле су посвећене огласима, што указује на то да је био један од водећих извора прихода листа.
Лист Дан је престао да излази 1909. године, да би опет почео излазити у мају 1911. и излазио до 1912. године. Власник и одговорни уредник обновљеног листа био је Ристо Ђокић, истакнути родољуб. Рођен је у Подлуговима код Сарајева 1890. године. Своју политичку и родољубиву активност исказивао је у листу Дан и Тежачки покрет. Био је народни посланик у Уставотворној скупштини и Височком срезу. Лист Дан представља први корак политичког организовања, јер својим ставовима и идејама заступа интересе Самосталне народне странке у Босни и Херцеговини.
ИЗВОР: Бојана Ласица Српска периодика у Босни и Хрецеговини до 1918. године, Пале, 2020.
