1888. године – основано у Сарајеву српско пјевачко друштво „Слога“. Замисао за оснивање друштва је потекла из редова сарајевских Срба занатлија које су предводили Ристо Максимовић и прота Стијепо Трифковић, као и прота Ђорђе Петровић, који је био члан и утемељивач "Слоге".

Влада у начелу одобрава оснивање друштва, али опомиње да не смије бити занатлиско, јер она, онако добра према Србима, не жели цијепање српског становништва. У првом сталном одбору изабраном на скупштини 14. маја 1889. године предсједавао је митрополит дабробосански Ђорђе Николајевић, а изабрани су: предсједник Петро Петровић, потпредсједник Васо Краљевић, тајник Сава Манојловић, благајник Алекса Михаиловић, књижничар Димшо Драгичевић, а одборници: Стијепо Трифковић, Никола Тајшановић, Ристо Максимовић, Мићо Авдаловић, Илија Илић и Стијепо Сршкић. Социјални састав одбора чинили су свештеници, учитељи, трговци и занатлије. У првој години рада (1889) има 149 чланова од којих 48 судјеловача и привременог хоровођу Николу Тајшановића (1888) кога ће (1889) замијенити Коста Травањ, српски учитељ. СПД "Слога" са пјесмом и позоришним представама учествује на Бесједама и приређује их сама, пјева у цркви, долази у везу прво са мостарским "Гуслама" (1890), а онда и са другим друштвима у осталим мјестима Босне и Херцеговине. Намјера је била јасна: координирати напор и повезати иста и слична друштва у једну цјелину ради постизања општег националног циља. Прва таква манифестација била је доласком мостарских "Гусала" под вођством пјесника Алексе Шантића. Овај састанак имао је вишеструк значај: јачање националне свијести и смотру организације и снаге српског народа; под плаштом састанка пјевачких друштава вође одржаше прве смјернице организоване борбе Срба Босне и Херцеговине против Аустроугарске, борбе за њихову црквено-школску самоуправу, тј. аутономну борбу.

Диригенти Српског пјевачког друштва "Слога" Сарајево

1888 – 1889  − Никола Тајшановић

1889 –  ? –  Коста Травањ

1898  – ? – Јован Франтл

1905-1914 – Фрањо Маћејовски (Franjo Matějovský)

1914-1915 – Михајло Пушара 

1918-1932 – Љубомир—Љубо Бајац

1932-1941 – Цвјетко Рихтман

1947-1987 – протојереј Милорад Ајвазовић

 1989-1992 – Бранко Глумац

1992-2000 – Бранка Бошњак

2000-2003 – Мирослав Иванковић

2004-2012 − ђакон Душко Сандић

2012 −     Стефан Мојсиловић

"Слога" у свом дугом и непрекинутом трајању пружа драгоцјену слику успона и падова у развоју српске музике, откривања националног музичког идентитета, грађанског духовног узрастања и развоја културног живота друштва у цјелини.
Од многобројних признања која је хор у свом дугогодишњем раду добио, издвајамо:

• — Орден Светог Саве петог степена, од Српске Патријаршије;
• и 1999. — Грамате, од Митрополије дабробосанске;
• — Орден Светог Саве првог степена, од Српске Патријаршије;
• — Златни орден Светог Петра Дабробосанског, од Митрополије дабробосанске;
• — Орден Његоша првог реда, од председника Републике Српске.
• – Златна медаља на хорском фестивалу “Мајске музичке свечаности” у Бијељини, у “А” категорији мјешовитих хорова (освојено 95 бодова)

Слогин рад на позоришној умјетности био је аматерски. Слогини дилетанти извели су Убиство у Ћумурији 13. 11. 1899. године. Његовали су национални репертоар. У режији Стеве Калуђерчића изведена је драма Немања од Цветића и Пријатељи од војвођанског комедиографа Лазара Лазаревића. У јануару 1890. године отворена је Слогина библиотека за јавност. Имала је читаоницу. Књижничари и библиотекари били су: Коста Травањ, Глиша Трифковић, Нико В. Јанковић, Никола Кашиковић, Димша Драгићевић, Мићо Авдаловић, Саво Скарић, Миливоје Трифковић, Нико Јанковић, Симо Богдановић, Милан Рајковић, Коста Трнчић, Шпиро Рајковић, Душан Максимовић, Митар Милановић, Петар Чабаковић, Стево Калуђерчић и  Ј. Николиновић. Слога је библиотеку поклонила 1. фебруара 1913. године  Српској централној библиотеци у Сарајеву.

Извор фотографија: Српско пјевачко друштво "Слога" у Сарајеву: о педесетогодишњици 1883─1933, Сарајево: Слога, 1938.

https://web.archive.org/web/20160325130310/http://horsloga.com/istorija/