Освећење и отварање Српско-православне основне школе у Блажују – у недјељу, 13. октобра 1891. године освјештана је и отворена Српско-православна школа у присуству многобројног народа, који се сабрао из околних села и парохија. Отворењу су присуствовали митрополит Ђорђе Николајевић са архимандритом Венијамином Николиновићем и ђаконом Ђорђем Бјелановићем, изасланици Конзисторије, свештенства, Српске сарајевске црквене општине, Српско-православни богословски завод у Рељеву, учитељи основне сарајевске српске школе, пјевачко друштво „Слога“, предсједник Српске црквене општине мостарске, окружни и котарски престојник, и велики број српског народа.
Први учитељ био је Лука Чупић. Завршио је богословију у Рељеву. Након Чупића, дошао је Алекса Човић. Радио је у школи 1891. године и тад је било у првом разреду 16 ученика (четрнаест дјечака и двије дјевојчице), у другом разреду пет, у трећем седам (пет дјечака и двије дјевојчице), у четвртом пет ученика. Свега је било 33 ученика. У овој школи као учитељи радили су Јованка Шиљак, Михаило Поповић, Љубомир Рајаковић, Милош Шкарић, Трифко Зец, Митар Трифуновић, Јово Петровић, Светислав Торњански и др.
Извор: Ранко Билинац Црква Светог Саве у Блажују, Источно Сарајево, 2022.
Босанско-херецеговачки источник, 1891, Год. 5, бр. 11/12 https://pretraziva.rs/pregled/bosansko-hercegovacki-istocnik/1891-11-01
Октобар 1907. године – излази педагошко-књижевни лист Српска школа. То је био орган српског учитељског удружења. Први уредник био је учитељ Никола Банишић, а касније Милош Попара. У Српској школи сарађивао је већи број учитеља који су иначе радили у државним школама. Тематика часописа била је одбрана српских школа и оправданост њиховог постојања. Послије ступања на снагу Уредбе о црквено-школској аутономији учитељи у Српској школи захтијевају да се однос црквених власти према школи мијења и да се школа осамостаљује. Објављен је већи број написа чији је смисао еманципација школе и учитеља од црквених форума, протести против обавезног ангажовања учитеља у црквеним службама (пјевање у цркви, учествовање на погребима, бесплатан административни рад у црквеним општинама итд). Српска школа је редовно објављивала педагошке радове из области васпитања и васпитних утицаја на ученике. Теоретске написе из психологије објављивао је редовно и за све вријеме излажења др Пајо Радосављевић, доцент универзитета у Њујорку. Српска школа доносила је чланке истакнутијих педагога из Србије (др Војислав Бакић, Сретен Аџић, др Милан Шевић итд). Прикази књига, осврти на уџбенике, биљешке о педагошким кретањима у другим земљама, као и персоналне промјене у редовима српског учитељства у Босни и Херцеговини, објављени су говото у сваком броју. Часопис је сачувао много података о историји школа, па представља и значајан прилог за историју педагошке мисли у Босни и Херцеговини. Штампан је ћирилицом, а излазио је у свескама до 1912. године у сарајевским штампаријама: Ристе Ј. Савића (1907−1910), Српској дионичарској штампарији (1911) и Пијуковић и друг (1912), на формату 23,5 x 15 i 30 x 23 cm. Излазио је мјесечно, десет пута годишње и најчешће на 32 странице.
ИЗВОР: Митар Папић Школство у Босни и Херцеговини за вријеме Аустроугарске окупације: (1878-1918), Сарајево, 1972.
Дана 1. октобра 1912. године отворена је Трговачка академија у Сарајеву. У први разред уписана су три одјељења са 129 редовних и 14 приватних ученика. Уписивани су ученици из свих крајева Босне и Херцеговине, али и изван граница. Упис ученика са овако широке територије условљен је стипендирањем. Према Статуту, у школу су се могли уписивати ученици који су завршили трговачку школу или нижу гимназију. Ученици завршеног четвртог разреда класичне гимназије могли су се уписати иако су имали негативну оцјену из класичних језика, као и ученици реалних гимназија који су имали слабу оцјену из нацртне геометрије. Путем пријемног испита могли су се уписати кандидати који нису завршили наведене школе. Школа је почела радити у тек довршеној новој згради реалке. У првој години рада школа је добила свој статут. То је најкомплетнији документ те врсте. Статутом су прописани наставни план и програм, организација школске године, школски празници, начин и услови уписа и испита, статуси ученика и наставника итд.
Предмети на Трговачкој академији били су: Српскохрватски језик; Њемачки или мађарски језик; Француски језик; Опћа и трговачка географија; Алгебра, геометрија, политичка аритметика; Трговачка аритметика; Природопис; Физика; Хемија и хемијска технологија; Познавање робе и механичка технологија; Наука о трговини; Трговачко дописивање; Књиговодство; Узорна пословница; Познавање закона, устава и управе; Народно господарство; Стенографија и Хигијена. Статутом школе предвиђена је могућност увођења италијанског, енглеског, турског, бугарског, румунског и грчког језика као необавезних наставних предмета. За стручне предмете бирани су комерцијални и банковни стручњаци, а опште-образовне предмете предавали су професори гимназија, и то најчешће хонорарно. Први директор био је Стеван Жакула. Послије Другог свјетског рата школа је промијенила назив у Средња економска школа у Сарајеву.
Послије завршеног четвртог разреда полагао се испит зрелости. Испит је био писмени и усмени. Писмени испит полагао се из српскохрватског, њемачког и француског језика, рачуна и узорне псоловнице, а сумени из тих предмета и још из трговачке аритметике, познавања Балкана, трговачког земљописа, познавање робе, технологије, хемије, науке о трговини и трговачком законодавству.
На другој години рада ученици су основали три удружења: спортски клуб, тамбурашко-пјевачко друштво "Младост" и удружење против употребе алкохола "Јединство".
ИЗВОР: Митар Папић Школство у Босни и Херцеговини за вријеме Аустроугарске окупације: (1878-1918), Сарајево, 1972.
