Јован Кршић је рођен 18. јануара 1898. године у Сарајеву, у Натковачима, у занатлијској породици, као шесто дијете Алексе и Јованке, рођене Шљивић.
Кршић полази у основну школу управо у вријеме када је изборена дјелимична црквена и просвјетна аутономија, а завршава је у драматичној анексионој години (школске 1908/09) када се политички положај Босне и Херцеговине битно мијења, уз многобројне узалудне протесте. Један од учитеља био му је познати педагог и културни радник Стево Калуђерчић. Школске 1909/10. године Кршић се уписао у I c разред Велике гимназије у Сарајеву. Овим избором школовања, у коме је пресудно одлучивала мајка, али и његова бистрина и радиност, он ће заувијек прекратити еснафску прошлост фамилије и усмјерити се према вишим циљевима духа. У први семестар Филозофског факултета Чешког Карловог универзитета у Прагу уписао се школске 1918/19. године.
У јулу 1924. године у Прагу Кршић се жени Фандом Ковачовичевом, која ће замијенити чешко име за наше ─ Смиљана. Имали су три сина. У августу 1924. године Кршић је постављен за суплента на Првој гимназији у Сарајеву, која је продужавала традицију Велике гимназије, из које је некад био искључен. Предавао је српскохрватски језик и књижевност, логику и психологију.
Био је покретач и са мањим прекидима уредник "Прегледа" (1927–1941), око којег је окупљао многе напредне писце и културне раднике из цијеле Југославије.У „Народу“ обавља дужност уредника, а његове странице пуни позоришним рецензијама, књижевним критикама, ликовним освртима и политичким чланцима. Објављивао је под псеудонимом Ј. К. Балшић, Јека и Анкр. Постхумно су објављене књиге Јована Кршића у којима су обједињени чланци које је објављивао за живота у разним часописима и листовима: Одабрани чланци (Сарајево, Свјетлост, 1952), Сабрана дјела у 3 књиге (Сарајево, Свјетлост, 1979) и О српској књижевности у Босни и Херцеговини (Бања Лука, Матица српска, 2012).
Јована Кршића je одбио да положи усташку заклетву и одведен је у логор. Убијен је на путу према логору 1941. године и његов гроб никад није пронађен. О њему су писали Војислав Максимовић и Љубинка Башовић. Национална и универзитетска библиотека Босне и Херцеговине у Специјалним збиркама баштини Архив др Јована Кршића која садржи његову преписку са књижевницима и културним сарадницима из земље и свијета, критичке осврте на поједина домаћа и свјетска књижевна дјела, чланке објављене у периодици, личне и друге документе. У Сарајеву, у Малом парку, налази се биста Јована Кршића, рад вајара Предрага Фуртуле.
Извор: Војислав Максимовић Јован Кршић: живот и књижевнокритички рад, Сарајево, 1977.
Glanik NUBIH, God. 3, br. 6, juli-decembar 2012.
Јануара 1930. године Добротворна задруга Српкиња отворила је у Сарајеву Занатско-домаћичку школу. Занатска школа Дјевојачке задруге добила је 21. фебруара 1936. године право јавности и постала Полубановинска нижа занатска школа. Дјевојачку задругу водила је предсједница Даринка Деспић.
ИЗВОР: Вјекослава Хунски, Едита Радосављевић Хронологија догађаја из културне историје Сарајева од 1878─1941. године, Сарајево, 1969.
7. јануара 1932. године излази Нова ријеч у Сарајеву, политичко-информативни лист чији је власник и уредник био Јован Карић, а од другог броја др Васиљ Рундо. Престао је с излажењем током 1832. године. Лист је излазио једанпут недјељно на ћирилици у формату 46x30. Штампан је у штампарији Обод, Штампарији Ристе Ј. Савића и Штампарији „Задруга“ Петар Трњанчев.
ИЗВОР: Ђорђе Пејановић Библиографија штампе Босне и Херцеговине: 1850─1941, Сарајево, 1961.
Јануар 1935. године ─ Сарајевски одбор за прикупљање прилога за подизање споменика Петру Петровићу Његошу приредио је у Народном позоришту свечану академију. Том приликом др Иво Андрић одржао је пригодно предавање.
ИЗВОР: Вјекослава Хунски, Едита Радосављевић Хронологија догађаја из културне историје Сарајева од 1878─1941. године, Сарајево, 1969.
