Први и једини српски часопис са научним карактеристикама у Босни и Херцеговини до 1918. године био је Преглед (1910-1913), „лист за науку и социјални живот“. Почео је излазити 1. фебруара 1910. године у Сарајеву. Планирано је било да излази једном мјесечно, али већ у 1911. години изашла је само једна свеска као троброј, док су задње двије свеске у 1912. години изашле као троброј и четвероброј. Штампан је ћирилицом у Сарајеву, у „Српској дионичарској штампарији“ и штампарији „Народа“. Изузетак су број 4. и 5. из 1912. године који су штампани у Тузли у штампарији Ристе Секулића.

Поучно-забавни лист Требевић изашао је 8. јануара 1882. године у Сарајеву. Његов уредник и власник био је Павле Јовановић.

Часопис Просвјета изашао је 1. јануара 1907. године. У поднаслову је стајала народна пословица: „Зрно по зрно погача, камен по камен палача.“ Идеја за издавање часописа наметнула се из саме потребе Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“, како би чланове и остале грађане могли обавјештавати о стању и потребама у друштву и пропагирати нове идеје.

Српска ријеч, лист за политику, просвјету и привреду, излазио је у Сарајеву од 1905. до 1914. године. Власник листа је била Српска дионичарска штампарија.

Српски свештеник био је лист Удружења српско-православног свештенства у Босни и Херцеговини, како му и сам поднаслов говори. Први број изашао је 1. јануара 1912. године.

Преглед је био „часопис за политички и културни живот“. Његов први број изашао је у Сарајеву, 7. јануара 1927. године. Часопис је носио име и настављао мисију ранијег гласника, којег је у Сарајеву (1910-1913) издавала група интелектуалаца.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића основана је 2. јануара 1891. године. Била је веома успјешна. Штампала је преко сто монографских публикација и двадесет наслова периодике.

Први број духовног часописа Братство, листа вјерско и народно просвјећивање, изашао је у Сарајеву, у јануару 1925. године. Његов издавач и власник био је „Српско правoславно братство Светог Саве“ у Сарајеву. Штампан је ћирилицом у формату 21,5 x 14 cm прво у штампарији Друштва „Просвјета“, а затим од броја 1 (1930) у штампарији „Обод“. Излазио је једном мјесечно, седамнаест година, до марта 1941. године.

Милева Мица Тодоровић (Сарајево, 15. 12. 1897 - Сарајево, 10. 10. 1981) – сликарка и прва жена у БиХ редовна чланица Академије наука БиХ, а потом и чланица Српске академије наука и умјетности.

Алекса Ј. Поповић (30. 3. 1854 - 31. 12. 1916) један је од најранијих хроничара Сарајева, који је своје историјске радове штампао у засебним књигама.