Душан Смиљaнић, архитекта (Трновo, 16. 3. 1895 - Сарајево, 27. 3. 1973), матурирао је на Великој реалки у Сарајеву 1914. године. У то вријеме био је припадник организације „Млада Босна“, па је и дио времена Првог свјетског рата провео у интернацији, а затим и у војсци.

Глигорије Јефтановић (7. фебруар 1841 - 15. март 1927) био је најбогатији Србин Сарајева, најутицајнија личност српске чаршије и његово име везано је за све економске, националне, друштвене и социјалне покрете у Сарајеву. Прва знања стекао је у Сарајеву, а потом је у Бечу изучавао трговачку школу.

Милан Бугариновић рођен је 28. августа 1882. године у Сарајеву у сиромашној породици, од оца Илије Бугариновић и мајке Ане, рођене Дубљевић Ђорем.

Војислав Хаџидамјановић (Сарајево, 11. 2. 1895 - Сарајево, 19. 5. 1980) потиче из старе сарајевске трговачке породице са изграђеним грађанским манирима и са развијеним осјећајем према ликовним умјетностима.

1. фебруара 1903. године почиње излазити омладински лист Зоља чији су власници били група Срба ученика гимназије у Сарајеву.

Вјесник је био српски духовни часопис који је излазио у Сарајеву од 1909. до 1914. године. То је био званични орган српско-православних и црквено-школских власти у Босни и Херцеговини.

Први и једини српски часопис са научним карактеристикама у Босни и Херцеговини до 1918. године био је Преглед (1910-1913), „лист за науку и социјални живот“. Почео је излазити 1. фебруара 1910. године у Сарајеву. Планирано је било да излази једном мјесечно, али већ у 1911. години изашла је само једна свеска као троброј, док су задње двије свеске у 1912. години изашле као троброј и четвероброј. Штампан је ћирилицом у Сарајеву, у „Српској дионичарској штампарији“ и штампарији „Народа“. Изузетак су број 4. и 5. из 1912. године који су штампани у Тузли у штампарији Ристе Секулића.

Поучно-забавни лист Требевић изашао је 8. јануара 1882. године у Сарајеву. Његов уредник и власник био је Павле Јовановић.

Часопис Просвјета изашао је 1. јануара 1907. године. У поднаслову је стајала народна пословица: „Зрно по зрно погача, камен по камен палача.“ Идеја за издавање часописа наметнула се из саме потребе Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“, како би чланове и остале грађане могли обавјештавати о стању и потребама у друштву и пропагирати нове идеје.

Српска ријеч, лист за политику, просвјету и привреду, излазио је у Сарајеву од 1905. до 1914. године. Власник листа је била Српска дионичарска штампарија.