Преглед је био „часопис за политички и културни живот“. Његов први број изашао је у Сарајеву, 7. јануара 1927. године. Часопис је носио име и настављао мисију ранијег гласника, којег је у Сарајеву (1910-1913) издавала група интелектуалаца.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића основана је 2. јануара 1891. године. Била је веома успјешна. Штампала је преко сто монографских публикација и двадесет наслова периодике.

Први број духовног часописа Братство, листа вјерско и народно просвјећивање, изашао је у Сарајеву, у јануару 1925. године. Његов издавач и власник био је „Српско правoславно братство Светог Саве“ у Сарајеву. Штампан је ћирилицом у формату 21,5 x 14 cm прво у штампарији Друштва „Просвјета“, а затим од броја 1 (1930) у штампарији „Обод“. Излазио је једном мјесечно, седамнаест година, до марта 1941. године.

Милева Мица Тодоровић (Сарајево, 15. 12. 1897 - Сарајево, 10. 10. 1981) – сликарка и прва жена у БиХ редовна чланица Академије наука БиХ, а потом и чланица Српске академије наука и умјетности.

Алекса Ј. Поповић (30. 3. 1854 - 31. 12. 1916) један је од најранијих хроничара Сарајева, који је своје историјске радове штампао у засебним књигама.

Љубинка Петрић-Башовић рођена је 22. децембра 1930. године у Прњавору у чиновничкој породици.

Часопис Босанска вила покренут је у Сарајеву 15. децембар 1885. године, као први књижевни часопис у историји босанскохерцеговачких Срба. Иако је почео излазити у веома неповољним условима, ипак је успио да се одржи готово три деценије, што ниједан часопис до тада није могао. Како му и сам поднаслов каже, то је био „лист за забаву, поуку и књижевност “, који је, у границама могућности које је дозвољавала  строга режимска цензура, изражавао и бранио национална расположења, права и потребе и тако утицао на формирање заједничке националне мисли.

Први број листа Народно јединство изашао је у Сарајеву 4. новембра 1918. године. Његов власник и издавач била је ,,Земаљска штампарија“, а одговорни уредник био је у почетку Милан Ћуковић, (1876-1936) истакнути књижевни, културни и друштвени радник. Послије су се на мјесту уредника налазили: од бр. 28 (1918) Јошо Иванишевић (1868-1944) и од бр. 81 (1932) па до краја излажења Јован Палавестра (1893-1959), такође истакнути књижевни и културни радници.

Српска зора био је лист са идејама Српске народне странке. Први број изашао је у Сарајеву 6. новембра 1918. године као ,,независни лист српске демократије“ како му стоји у поднаслову.

Значајно мјесто међу српским публицистима и писцима с почетка 20. вијека заузима Ђорђе А. Чокорило.