Поучно-забавни лист Требевић изашао је 8. јануара 1882. године у Сарајеву. Његов уредник и власник био је Павле Јовановић.

Он је 19. септембра 1881. године покренуо процедуру око добијања концесије за издавање листа Требевић. У молби је наглашено да у листу неће бити политике, а и предложени списак сарадника био је довољан, па је већ 30. септембра 1881. године Министарство одобрило Павлу Јовановићу издавање једног „неполитичког мјесечника.“ У уводном дијелу првог броја Требевића, у обраћању „Нашим читаоцима“, Јовановић је изложио програм у коме се каже да ће лист доносити описе обичаја, старина, народне приче, као и оно све што је битно за развој школе, науке и књижевности. Карактеристично је да у бројевима Требевића нема ниједне пјесме, иако се из садржаја запажа настојање уредника да лист буде што разноврснији. Само по један чланак у оба броја објављен је латиницом, сви остали прилози заједно са заглављем штампани су ћирилицом. Након изласка из штампе другог броја Требевића, уредника Јовановић је укорен због приповијетке „Мехмедов кијамте или слике из живота сарајевског“, „због њеног садржаја увредљивог за схватање и осведочења муслимана, који у томе могу видети поругу свог породичног живота, неприкладне и непријатељске нападе на своје обичаје“. Поред укора, власт је забранила даље излажење листа. Иако је излазио веома кратко и својим квалитетом био почетнички скроман, лист Требевић је значајан прилог и културној и националној историји, јер је био први српски лист покренут у Босни и Херцеговини. Више по изгледу него по садржају и спољњем изгледу сачувао се спомен на Требевић, први независни лист у Босни и Херцеговини за аустроугарског времена. Забрана је стигла из Беча, без икаквог објашњења, а заснивала се на полицијском извјештају о политичкој непоузданости уредника Павла Јовановића.

ИЗВОР: Бојана Ласица Српска периодика у Босни и Херцеговини до 1918. године, Пале, 2020.

Тодор Крушевац Босанскохерцеговачки листови у XIX веку, Сарајево, 1978.