Први и једини српски часопис са научним карактеристикама у Босни и Херцеговини до 1918. године био је Преглед (1910-1913), „лист за науку и социјални живот“. Почео је излазити 1. фебруара 1910. године у Сарајеву. Планирано је било да излази једном мјесечно, али већ у 1911. години изашла је само једна свеска као троброј, док су задње двије свеске у 1912. години изашле као троброј и четвероброј. Штампан је ћирилицом у Сарајеву, у „Српској дионичарској штампарији“ и штампарији „Народа“. Изузетак су број 4. и 5. из 1912. године који су штампани у Тузли у штампарији Ристе Секулића.

Власник  Прегледа био је Васиљ Грђић (1875-1934), одговорни уредник био је Јевто Дедијер (1880-1918). Након Дедијера уређивање часописа од броја 4 па до краја преузео је Ристо Радуловић (1880-1915), истакнути публициста, новинар, књижевни критичар и први уредник мостарског листа Народ, који часопису даје одређену динамичност и успон у раду. Преглед је покренула и уређивачка група младих интелектуалаца, ентузијаста са жељом да политички и културни живот у Босни и Херцеговини усмјере ка модерним токовима и савременим демократским схватањима.

Преглед је објављивао научне текстове који су се односили на различита друштвена питања која су била везана за тадашње проблеме отаџбине. Ти текстови су, на одређени начин, утицали на буђење културне и националне свијести српског народа. То су били научни радови из области историје, социологије, педагогије, права, етике, науке о језику, биологије, географије, антропологије, етнологије итд. Сви ови радови, углавном, су били засновани на емпиријском истраживању и на себи својствен начин су се борили против сваке врсте демагогије и указивали на одређене потребе у држави. Радови овакве врсте су заузимали највише простора у часопису, а писали су их истакнути интелектуалци из овог периода: Јевто Дедијер, Данило Димовић, Коста Костић, др Вукан Круљ, др Урош Круљ, Вељко Милићевић, Милан Прибићевић, Ристо Радуловић, др Јован Симић, др Љубомир Симић, Владимир Ћоровић, Јован Цвијић, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Бранислав Петронијевић, Владислав Скарић, Милан Прелог и многи други, а сви из одређених научних области и области властитих интересовања. Сарадници и уредници часописа су имали јасне и широко разрађење идеје о националној култури, политици и слободи, али их је присутност Аустроугарске спријечавала да јасно изнесе идеје и тако остваре свој циљ. Због тога они, прибјегавају академском расправљању научних и друштвених питања. Али и такав њихов језик – и непосредан и алегоричан,био је читаоцима разумљив и њиме су они постизали свој пуни циљ.

Било је најављено да ће часопис Преглед излазити једном мјесечно. Међутим, излазио је нередовно (два пута у три мјесеца) и суочавао се са финансијским проблемима које су касније уз неповољне друштвене околности у 1913. године утицале на његово гашење. Изашла су само 23 броја. Ипак, часопис Преглед заузима значајно мјесто у српској културној историји. То је био први српски научни часопис који је са научног становишта посматрао друштвено-политичке и културне потешкоће у друштву и указивао на одређене недостатке и тако домаћој интелигенцији отварао нова сазнања. Његов квалитет потврђује и велики број сарадника који су били истакнути стручњаци из области којима су се бавили.

ИЗВОР: Бојана Ласица Српска периодика у Босни и Херцеговини до 1918. године, Пале, 2020.

Извор: Национална и универзитетска библиотека Босне и Херцеговине