Први број часописа Наш живот изашао је у Сарајеву 31. марта 1905. године. Излазио је релативно кратко (само шест мјесеци), два пута мјесечно до 30. септембра 1905. године.

Укупно је изашло дванаест бројева. Његов главни уредник и власник био је Коста Мајкић (1873-1952), истакнути публициста, књижевни критичар и културни историчар. Штампан је ћирилицом у „Првој српској штампарији Ристе Ј. Савића“ у Сарајеву, на формату 27,5 x 20cm.

У поднаслову часописа стајао је мото: „Просвјетом слободи. Паметним радом напретку “, који се може схватити као програм или оријентација часописа или крајњи циљ његовог уредника и власника. Сви објављени текстови из друштвеног, политичког и културног живота вођени су овом идејом. Часопис није имао устaљену структуру у уређивачкој концепцији. Часопис није запостављао ни положај свештенства и развој духовног живота у Босни и Херцеговини. Представио је тренутну ситуацију у свештенству и указао на могућност побољшања њиховог положаја, оснивањем свештеничког удружења. То су текстови: „Наше свештенство“ и „Свештеничко удружење“.

Велика пажња посвећена је и земљорадницима јер су у часопису доносени текстови који им дају практична упутства како на најбољи начин треба да изврше неке од послова и како да себи олакшају физичке и материјалне обавезе. То су текстови: „Мелиоризација земље“, „Васкршњи дар“, „Манафи-сандук“, „Земљорадничке задруге“ и „Кредит земљорадничких задруга“. Часопис Наш живот на својим страницама доносио је и морално-поучне текстове намјењене првенствено омладини како би уредили своје односе у друштву. То су: „Дјеца са улице“, „Услови за ступање у брак“, „Алкохол и потомство“, „Забава“, „Сушица“ и „Пушење и младеж“.

Повремено су се у часопису јављале рубрике: „Политички преглед“ (доносио је најновије информације о политичкој ситуацији најчешће у Русији, о односу Русије и Енглеске, Русије и Њемачке и слично), „Словенски преглед“ (о просвјетним и културним дешавањима у словенским земљама), „Опште  биљешке из словенског и осталог свијета“ (опште информације из просвјетног и културног живота) и „Сарајевске вијести“ (информације о активностима из српских културних друштава „Српско коло“, „Слога“, „Јединство“ итд.)

Уредник листа, Коста Мајкић, се у јесен 1905. године преселио у Бањалуку гдје се запослио као епархијски референт и тада је часопис Наш живот у Сарајеву престао да излази. Међутим, већ наредне 1906. године, када су се стекли повољни услови за рад, Коста Мајкић је крајем јуна поново покренуо Наш живот, који је био наставак сарајевског часописа јер је на насловној страни писало годиште друго, број један, а у загради тринаест. Часопис је имао исти поднаслов, истог уредника и власника, исту периодичност излажења као и у ранијем периоду, само је мјесто издања било Бања Лука и штампан је у штампарији Спиридона Угреновића. Штампан је у тиражу од 850 примјерака и излазио је до прољећа 1907. године. Имао је карактер културно-социјалне и политичке ревије.

Поред овог интересантног политичког уводника, часопис Наш живот, је као и у првом периоду излажења доносио разноврсне текстове: о патриотизму и слози, црквено-просвјетној уредби, просвјетним и културним установама, изградњи српске школе и дјечијег забавишта, трговини и занатству, класној борби, положају радника, аграрном питању, туристичким потенцијалима и тако даље , са разликом у односу на први педриод, што је све било везано за дешавања у Бањалуци и Босанској Крајини, што је у некој мјери указује на то да  је уредник настајао да оправда своје тврдње из уводног текста, да Бања Лука има и умне и физичке потенцијале и да може „да буде центар једног дијела наше отаџбине“.

Као опозициони српски часопис, Наш живот, се често налазио на удару аустроугарских власти. Само прва два броја цензура је избрисао преко 300 редака текста, што је довело до наредног излажења часописа.

Према врсти објављених текстова и у првом и у другом периоду излажења, видимо да је часопис био намјењен широким народним масама: политичарима, културним радницима, свештеницима, занатлијама, земљорадницима и слично. Сви текстови су водили ка националним стремљењима и сваки на свој начин је оправдавао мото из поднаслова „Просвјетом слободи. Паметним радом напретку“. Међутим, кратко вријеме излажења часописа онемогућило је његово даље развијање, које би судећи по неким посљедњим бројевима ишао је у правцу слободног гласила из свих области јавног живота. Наш живот је први српски политички часопис у Босни и Херцеговини и прво јавно гласило покренуто на територији Босанске Крајине, односно у Бањој Луци и због тога је значајан за проучавање српске културне и политичке историје.

Извор: Бојана Ласица Српска периодика у Босни и Херцеговини до 1918. године, Пале, 2020.