Првог априла 1885. године изашао је први број листа „Просвјета“. Излазио је једном седмично на четири странице фолио-формата све до 1888. године.

У почетку лист је био означен као „лист за јавне интересе, народну привреду и забаву“, али је тај поднаслов већ друге године измјењен у „лист за политику, књижевност и забаву“, како ће до краја остати неизмјењено. Главни уредник листа био је Јован Видић. Штампан је у Земаљској штампарији, лист је био технички лијепо опремљен и у том погледу није нимало заостајао за сличним листовима тог времена. Док администрирање листа није Видићу задавало већу бригу, редакцијски послови били су свакако обимни и у њих је он морао улагати доста труда обављајући их без знатније помоћи са стране. Њему припада заслуга што је као стручњак пазио особито на писменост и у том погледу давао један добар лист у времену када је писменост у окупираној земљи била на врло ниском степену. У Просвјети је публиковано више текстова из културе који говоре о раду српских школа, васпитању и образовању. У њима се може пронаћи доста података о броју школа, учитеља, ученика, о заводу Мис Ирбијеве и слично. Поред уводног чланка, објављивана су још по два, три, слична прилога из политичког, културног и друштвеног живота, а затим су слиједиле рубрике: „Дописи“, „Домаће вијести“, „Разне вијести“, „Фељтон“ и „Огласи“. Политичка питања су у листу заузимала највише простора. Велику радозналост лист је показивао за политичка збивања у свијету, прије свега међу европским великим силама, па је упознавао читаоце с важнијим догађајима и о њима давао тумачења углавном према званичним ставовима. Јован Видић био је омражен од стране представника Српске општине, јер је грдио општину, школски одбор и школе.

Извор: Бојана Ласица Српска периодика у Босни и Херцеговини до 1918. године, Пале, 2020.

Тодор Крушевац Босанскохерцеговачки листови у XIX веку, Сарајево, 1978.