Војислав Хаџидамјановић (Сарајево, 11. 2. 1895 - Сарајево, 19. 5. 1980) потиче из старе сарајевске трговачке породице са изграђеним грађанским манирима и са развијеним осјећајем према ликовним умјетностима.

Студирао је сликарство у Будимпешти и Бечу. Радио је у атељеу Паје Јовановића. Претежно је сликао портрете и пејзаже на начин академског реализма и у традицији пештанске импресионистичке школе. Почетком Првог свјетског рата, као припадник Младе Босне, Хаџидамјановић се нашао у Араду гдје је боравио шест мјесеци, а потом су га одвели у војне редове и упутили га у Беч.  Боравак у Бечу је искористио да слободно вријеме проводи у атељеу сликара Фрешла. У Сарајеву је приредио изложбе 1920. и 1921. године, у Требињу 1964. а у Тузли 1979. године. Такође, самостално је излагао у Бечу и Будимпешти 1916. године. Бавио се педагошким радом. Наставник цртања био је од 1918-1930. године у Сарајеву, Мостару и Требињу. Од 1948-1953. године радио је као професор ликовног васпитања у Школи примијењене умјетности у Сарајеву. Његов Буквар (Сарајево, 1921) покушај је упознавања азбуке помоћу елемената ликовне умјетности.

ДЈЕЛА:

• Пашина џамија,
• Вршидба,
• Сељанка,
• Омеров хан,
• Стари римски мост,
• Невесињско поље,
• Портер Хаџи Стаке Скендерове,
• Алеја у Врњачкој бањи,
• Чардак

Извор: Енциклопедија ликовних умјетности. Књ. 2, Загреб, 1962.

Војислав Вујановић Ромор трајности: школа примијењених умјетности: 1945/46. 2007/08. Сарајево, 2008.

Аутопортрет Војислава Хаџидамјановића, 1918. године

Извор: Наши класици: српско сликарство и вајарство у Босни и Херцеговини: 1896-1955, Сарајево, 2013.

Улица у Будимпешти, око 1918. године, уље на картону

Извор: Наши класици: српско сликарство и вајарство у Босни и Херцеговини: 1896-1955, Сарајево, 2013.