Недељко Неђо Шиповац рођен је 12. марта 1938. године у Мостару. Гиманзију је похађао у више мјеста Босне и Херцеговине, а студије историје југословенских књижевности и историје филозофије завршио је на Филозофском факултету у Сарајеву 1962. године. Након краће гимназијске професуре био је новинар, уз остало и дописник италијанских гласила у СФРЈ. У Скупштини Босне и Херцеговине био је самостални савјетник, потом четири године организациони секретар Босанскохерцеговачког сабора културе, у два мандата савјетник Извшног вијећа БИХ – дипломатски сектор културне сарадње са свијетом. Десет година био је директор Музеја књижевности и позоришне умјетности БИХ у Сарајеву, гдје га је затекао грађански рат 1992. године.

Неђо Шиповац је био представник Републике Босне и Херцеговине у Институту за књижевност у Сарајеву, Умјетничкој галерији БиХ, у Културно-просвјетној заједници БиХ и Југославије, предсједник Умјетничког савјета „Сутјеска филма“, члан издавачких савјета и редакционих одбора сарајевске „Свјетлости“ и „Веселина Маслеше“, „Ослобођења“, „Прве књижевне комуне“ у Мостару и „Слово Горчина“ у Стоцу, члан Управе Удружења књижевника БиХ и Савеза књижевника Југославије и члан Комисије за сарадњу са Унеском.

Од половине 1996. године Неђо Шиповац живи у Београду, гдје је истовремено био дипломатски представник Републике Српске- аташе за културу. Био је члан Удружења књижевника Србије. За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997.

За свој књижевни, друштвенополитички и јавни рад добио је више награда и признања: шестоаприлску, јубиларну награду Града Сарајева (1975); Прву награду сарајевске „Свјетлости“ и РТВ Сарајево (1981); Међународну награду Радио-телевизије Кипар (1984); Четрнаестофебруарску награду града Мостара (1984); награду измјешетене српске општине Мостар (1994) ; награду Скупштине општине Вишеград (1997); награду Алекса Шантић за укупан књижевни рад и утемељење манифестације „Алекса Шантић на путу Богочовјека“ у Невесињу (2005); високо признање Академије „Иво Андрић“ у Београду за животно дјело (2006). Академија „Иво Андрић“ прогласила је књигу Неђе Шиповца Тајне и страхови Иве Андрића у издању Нове Европе 2007. за Књигу године. Неђо Шиповац је , после дуге и тешке болести преминуо 20. Новембра 2010. године. Сахрањен је 24. новембра на Новом гробљу у Београду.