Борис Анђелић је рођен у Сарајеву 1970. године. Средње образовање стекао је у Првој сарајевској гимназији. По одслужењу војног рока, у граду рођења уписује Одсјек свјетске књижевности на Филозофском факултету, да би и град и студије напустио на почетку грађанског рата у Босни и Херцеговини.
Са писањем је започео још у основној школи, а као средњошколац сарађује већ са многим листовима, часописима и електронским медијима. Две Борисове кратке приче освојиле су престижне награде – једна 1991. године на Југословенском конкурсу за новинску причу из живота радника, друга на Међународном фестивалу хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА 2004. године.
Прва књига му је објављена 2006. године – роман Долац Малта, који је, ради великог интересовања читалаца, за само шест мјесеци доживео и друго издање. Другу књигу обајвио је 2008. године под насловом Козја Ћуприја. Живи и ради и Ванкуверу.
Цитат из романа Долац Малта:
„Мој деда, мој херој. Човјек о чијој судбини ћу сазнати тек као младић од четрнаест година, лежећи полумртав, због анђела у свијетлозеленој мајици, у болесничкој постељи Кошевске болнице. Тек тада ће ми мајка испричати дедину повијест. Како ли је њој било да све те године чува тајну о свом оцу, само бог зна. Ја до тад нисам ни знао да је човјек икада и постојао док ме је он потајно гледао с неба упућујући на путоказе, освјетљавајући стазе. У Бога не вјеровах, али сам знао да нека виша сила постоји, неки старина на бијелом коњу што нам кроји судбину.“