Стефана Немање 6, 71123 Источно Сарајево 057 340 305 info@matbibli.rs.ba Радно вријеме: 08 - 19

Бранко Чучак

Бранко Чучак

Бранко Чучак је рођен 1.7. или 1.8.1948. године у Сарајеву? (у матичној књизи рођених пише да је рођен 1.7. августа).
Умро је 11. децембра 2008. године.

 

 

 

 

 

 

 

Написао је сљедеће књиге поезије: 
«О Ништа и осталом» (1971), 
«Жестока мармелада» (1976), 
«Во у купусу» (1981), 
«Психички изглед» (1984), 
«Умијеће гутања кнедле» (1988), 
«Писана малим словима» (1990), 
«Помрчина виа Чамотиња» (1995), 
«Дирљиви магацин» (1996), 
«Лупа чекића у ремонтном заводу» (1996), 
«Мрсна перница» (1997), 
«Штипаљком за вјетар» (Изабрани стихови, 2000. године), 
«Горио к`о ове новине» (2002). 
 
Чучак је потписао и књигу колумни: 
«Чуво сам Титу», као и књигу новелета: 
«Ива путује радничком класом» (Исцрпљена издања!)

Чучак је написао оба ова романа: 
«Ми се знамо од последњег дана», и 
«Љута битка за собу Шарлот» (Оба међусобни!).
Најзад, и занесену књигу пјесама: 
«Човјече, у животу нисам чуо овако тужну причу», те исто тако оригинално
запечаћену и својеручно потписану збирку 
«Ову би воду требало окупати».

 

  

Бранко Чучак
Из збирке поезије «Ову би воду требало окупати»

ЈАЈЕ УЧИ КОКОШКУ 

На оба кољена клечећи,
с објема рукама у прсима,
молим те сиђи с тог плафона,
међу мене. Све овдје на поду.

Било би добро да сиђеш с плафона,
било би мудро да сиђеш с плафона,
било би добро и мудро да сиђеш с
тог плафона. У темељ.

Паднеш ли озго на ме, скрцкаћеш 
ову костобољу,
протрешћеш Фабржеово јаје, у мензури
за тамну мокраћу, нефролошке ноћне
смјене. И ноћне посуде посљедњег
пишања, прије него што се огласи: 
«Слава му»!

Падни озго, међу мене, с тог плафона.
Мени у темељ.

Прстом си створио Адама, а једна је
варница бљеснула на своду.

Нека варница остане гдје је бљеснула,
нека Адам оде гдје му је широко поље,
али те молим на оба кољена, с обје
руке у прсима. Сиђи с тог плафона, међу мене.
У темељ.

Дозволи да једном једно јаје учи кокошку,
те да међу мене сиђеш, с плафона на под, 
трљајући дрвце од дрвце, све док не искочи
ватрица. Да освијетли и темељ и свод.


Спадни у прву заповијест, да не би
свједочили лажно, да не би заискали
туђе.
Сиђи у јаје да учимо кокошку.
Оба на тлу.
Оба међусобни!

У Сарајеву 11.4.2004.