Стеван Тонтић (Грдановци, код Санског Моста, 30. децембар 1946 - Нови Сад, 12. фебруар 2022.) је српски књижевник. Основну школу похађао је у родном селу и Лушци Паланци, средњу у Санском Мосту и Приједору, студиј филозофије са социологијом завршио на Филозофском факултету у Сарајеву. Учествовао је у студентским протестима 1968. Почетком 1969. године постао је главни уредник студентског листа „Наши дани“, да би већ трећи број листа био судски забрањен а редакција распуштена. Прву збирку поезије објављује 1970, награђену савезном наградом листа „Младост“. Запошљава се у културној редакцији Телевизије Сарајево, а обавља и дужност секретара Удружења књижевника БиХ. Члан је редакције новопокренуте омладинске ревије „Лица“. Крајем седамдесетих почиње да ради као уредник за књижевност у издавачкој кући „Свјетлост“, у којој половином осамдесетих уређује и часопис „Живот“. Током 1992. и 1993. пише песме, сведочанства о ратним страхотама, објављене у збирци Сарајевски рукопис (Београд 1993) која ће бити преведена на више језика. После илегалног изласка из града, Тонтић у пролеће 1993. одлази у Немачку (Берлин), где ће као избеглица остати близу девет година. У Немачкој излази више превода његових дела, награђених угледним наградама. Наступа у многим немачким градовима. Године 1995. учествује на песничком фестивалу у Јерусалиму, а пет година касније на шестонедељној турнеји „Литературекспресом“ по Европи. На Универзитету у Инзбруку држи предавања студентима славистике.

Време песниковог егзила у Немачкој његова супруга проводи с мајком у избегличком статусу у Београду. После повраћаја окупираног стана у Сарајеву, брачни пар се 2001. враћа у тај град, у чему ће видети неку врсту „обрнутог егзила“. Тонтић ту делује као слободни писац , да би се у мају 2014. настанио у Новом Саду.

Тонтић је писао поезију, прозу, есеје, књижевну критику и преводио с немачког језика. Саставио је неколико антологија поезије и приредио издања дела већег броја писаца (П. Кочић, Б. Ћопић, Н. Шоп, Д. Максимовић, В. Попа, С. Раичковић, Д. Трифуновић, Д. Колунџија и др.) Био је три године члан НИН-овог жирија критике за роман године. Био је члан Српског и Немачког ПЕН-центра и Српског књижевног друштва.

Библиографија

Наука о души и друге веселе приче, песме, В. Маслеша, Сарајево 1970.

Тајна преписка, песме, Свјетлост, Сарајево 1976.

Наше горе вук, песме, Р. Ћирпанов, Нови Сад 1976.

Хулим и посвећујем, песме, БИГЗ, Рад и Народна књига, Београд 1977.

Црна је мати недјеља, песме, Нолит, Београд 1983.

Тајна преписка и друге пјесме, Свјетлост, Сарајево 1984/85.

Праг, песме, Свјетлост, Сарајево 1986.

Ринг, песме, БИГЗ, Београд 1987.

Изабране пјесме, В. Маслеша, Сарајево 1988.

Ружа вјетрова – из савременог пјесништва Босне и Херцеговине , антологија, Смедеревска песничка јесен, Смедерево 1988.

Новије пјесништво Босне и Херцеговине, антологија, Свјетлост, Сарајево 1990.

Модерно српско пјесништво – велика књига модерне српске поезије од Костића и Илића до данас, антологија, Свјетлост, Сарајево 1991.

Сарајевски рукопис, песме, Време књиге, Београд 1993; 2. допуњено издање, Стубови културе, Београд 1998.

Лирика, изабране песме, Дневник, Нови Сад 1995.

Мој псалам /Mein Psalm, песме и записи, Edition Neue Wege, Берлин 1997.

Твоје срце, зеко, роман, Филип Вишњић, Београд 1998.

Свето и проклето, песме, Издавачки центар Матице српске, Нови Сад 2009.

Изабрана дјела у 4 тома: 1. Поезија, 2. Твоје срце, зеко, 3. По налозима поезије, есеји, и 4. Језик и неизрециво - пјеснички портрети, Залихица, Сарајево 2009.

Сјај и мрак, изабране и нове песме, Наклада Зоро, Загреб – Сарајево 2010.

Анђео ми бану кроз решетке, изабране песме, Културни центар Новог Сада, Нови Сад 2010.

Вјерна звијезда / Верната sвезда, песме,Матица македонска, Скопје & Арка, Смедерево 2012.

Свакодневни смак свијета, Трећи Трг, Београд 2013; 2. издање Кућа поезије, Бања Лука 2017.

Безумни пламен, изабране и нове љубавне песме, СПКД Просвјета, Сарајево 2015.

Христова луда, песме, Архипелаг, Београд 2017.

Та мјеста (путописи), Агора, Зрењанин 2018.

Преводи Тонтићевих дела

Тонтићеве књиге преведене су на више страних језика (седам наслова на немачки, по два на румунски, пољски и македонски, по један на чешки и бугарски), а многе песме (уз понеки есеј) објављене су у великом броју земаља. Заступљен је у бројним антологијама српске поезије на страним језицима.

Тонтић као преводилац

С немачког на српски превео је, између осталог, књиге Петера Хухела (Peter Huchel - награда „Милош Н. Ђурић“), Кристе Волф (Christa Wolf), Гинтера Кунерта (Günter Kunert), Кристофа Мекела (Christoph Meckel), Рихарда Питраса (Richard Pietrass), Саида (Said), Увеа Колбеа (Uwe Kolbe), Жужане Газе (Zsuzsanna Gahse), Јиргена Израела (Jürgen Israel), Петера Фелкера (Peter Völker).

На немачки је, заједно са В. Калинкеом, превео Лирику Итаке М. Црњанског (двојезично издање, Leipziger Literaturverlag, Лајпциг 2008)

Награде

Савезна награда листа „Младост“ за најбољу прву књигу, 1971.

Бранкова награда Матице српске за есеј „Трагично у поезији Бранка Миљковића“, 1971.

Награда на југословенском конкурсу удружених издавача - издавање књиге Хулим и посвећујем, 1977.

Шантићева награда града Мостара за књигу Црна је мати недјеља, 1985.

Награда издавачке куће „Свјетлост“ за књигу Праг, 1986.

Шестоаприлска награда града Сарајева за књигу Праг, 1987.

Ракићева награда за књигу Сарајевски рукопис, 1994.

Змајева награда Матице српске за књигу Сарајевски рукопис, 1994.

Награда „Хорст Бинек“ (Horst-Bienek-Förderpreis) Баварске академије лепих уметности, 2000.

Награда града Хајделберга „Књижевност у егзилу“ (Literatur im Exil), 2001.

Печат вароши сремскокарловачке, 2001.

Чешка књижевна награда с медаљом Јозефа Либослава Зиглера, 2006.

Међународна награда Сарајевских дана поезије „Босански стећак“, 2007.

Кочићева награда града Бање Луке, 2009.

Антићева награда, 2010.

Награда „Мидхат Бегић“ ПЕН-центра у БиХ и часописа „Нови Израз“ за књигу есеја По налозима поезије, 2011.

Награда издавачке куће Арка (Смедерево) за најбољу књигу, 2012.

Награда Балканског песничког фестивала у Браили, Румунија, 2013.

Награда „Душан Васиљев“ за књигу Свакодневни смак свијета, 2014.

Награда „Шушњар“ за целокупно књижевно дело, 2016 (додељује се у знак сећања на усташки покољ Срба Санског Моста о Илиндану 1941)

Награда „Милош Н. Ђурић“ Удружења књижевних преводилаца Србије за најбољи превод песничке књиге на српски језик, 2016.

Награда „Бранковог кола“ за целокупно песничко дело, 2017.

Жичка хрисовуља за 2018.

Награда „Рајнер Кунце“ (Reiner-Kunze-Preis) за 2018/2019.

Референце

„Изгубљена душа историје“ (писмо Жирију Змајеве награде и Матици српској), „Време“ од 21. фебруара 1994.

„Кошмар који траје“, интервју с Мирјаном Милошевић-Витман, НИН од 5. јула 2001.

„Поезија не сме да лаже“, интервју са Зораном Радисављевићем, „Политика“ од 6. октобра 2001.

„Ратно антиратно писмо“, есеј, „Сарајевске свеске“, бр. 5, 2004.

„Искуство са поезијом“, есеј, „Сарајевске свеске“ бр. 15-16, 2007.

„Европа у слојевима мога идентитета“, есеј, НИН од 20. марта 2008.

„Поезија и изазови будућности“, одговори на анкетна питања, „Летопис Матице српске”, јул-август 2016.

Литература о писцу

Новица Петковић, приказ песничке збирке Наука о души и друге веселе приче, „Књижевне новине“ 1971.

Александар Петров, приказ песничке збирке Хулим и посвећујем, „Политика“ 1978.

Марко Вешовић, „Милешевски анђео у Берлину“, „Израз“ бр. 7-8/ 1988.

Иван Негришорац, „Прибирање песничких драгоцености“, осврти на антологије Новије пјесништво Босне и Херцеговине (1990) и Модерно српско пјесништво – велика књига модерне српске поезије од Костића и Илића до данас (1991), „Летопис Матице српске“, јул-август 1992.

Зоран Аврамовић, „Милош Црњански пише Стевану Тонтићу“, „Република“ бр. 62 од 15 – 28. фебруара 1993.

Михајло Пантић, „Глас са руба“, приказ песничке збирке Сарајевски рукопис, „Политика“ од 16. октобра 1993.

Љиљана Ђурђић, осврт на Сарајевски рукопис, „Књижевне новине“ 1993.

Тања Крагујевић, „Свет без светих дарова“, приказ песничке збирке Сарајевски рукопис, „Свеске“ (Панчево), март 1994.

Славко Гордић, „О поезији Стевана Тонтића“, предговор књизи изабраних песама Лирика, Дневник, Нови Сад 1995.

Љиљана Шоп, „Сведочење из пакла“, осврт на роман Твоје срце, зеко, „Српска реч“, бр. 200, од 16. априла 1998.

Марко Паовица, „Трагично искуство човечности“, осврт на роман Твоје срце, зеко, „Књижевне новине“ бр. 996 од 1. септембра 1999.

Михајло Пантић, „Тонтић“, у Дневник једног уживаоца читања, КОВ, Вршац 2009.

Марко Паовица, „Песнички лук Стевана Тонтића“, „Летопис Матице српске“, јануар-фебруар 2010.

Бранко С. Летић, „Два ратна романа о Сарајеву“, есеј о роману Твоје срце, зеко С. Тонтића и роману Коначари Н. Величковића, Зборник радова са научног скупа Наука и политика – филолошке науке, Универзитет у Источном Сарајеву - Филозофски факултет Пале, 2011.

Владимир Гвозден, „Српска поезија после смрти утопије“, поговор двојезичној антологији Nine Serbian poets/Девет српских песника,                       Адреса, Нови Сад 2012.

Светозар Кољевић, „Безумни пламен Стевана Тонтића“, „Летопис Матице српске“, јун 2016.

Ранко Рисојевић, „С оне стране огледала“, поговор песничкој збирци Свакодневни смак свијета, 2. издање, Кућа поезије, Бања Лука 2017.

Славко Гордић, „У којој ћемо вери умрети? – о Стевану Тонтићу, првотном и потоњем“, „ Летопис Матице српске“, април 2018.

Литература на немачком језику

Lutz Rathenow, “Dichter unerwünscht?“, „Der Tagesspiegel“, 1. septembar 1994.

Lutz Rathenow, „Raum vom Blutgier““Lutherische Monatshefte“, 6 , 1998.

Hans-Georg Soldat, „Stevan Tontić erweist sich als Lyriker von seltenem Rang“,

„Berliner Morgenpost“, 12. juli 1998.

Peter Mosler, „Der Krieg war für mich eine bis dahin unbeaknnte Apokalypse des Lebens und der Geschichte“, „Kommune“, 7, 1999.

Jörg Drews, „Laudatio auf Stevan Tontić“, Jahrbuch 15, Bayerische Akademie der Schönen Künste, 2001.

Vesna Cidilko, „Zur Rezeption der Dichtung von Stevan Tontić / O recepciji pesništva Stevana Tontića“, u zborniku Serben und Deutsche / Srbi i Nemci, Zweiter Band / Knjiga druga, Collegium Europaeum Jenense an der Friedrich-Schiller-Univesität Jena, Hrsg. Gabriella Schubert, 2006.

Dragoslav Dedović, „Glanz der Lyrik in dreckigen Zeiten / Sjaj lirike u prljavim vremenima“, pogovor knjizi izabranih pesama Der tägliche Weltuntergang / Svakodnevni smak svijeta, Drava Verlag, Klagenfurt 2015.

Karl-Markus Gauss, „Durch Zufall am Leben“, http:/www:sueddeutsche. de/kultur, 15. juli 2015.