Бранко Брђанин Бајовић рођен је у Сарајеву,.31. 3. 1956. гдје је и дипломирао на Филозофском факултету (1979). Последипломске студије завршио у Београду, на Филолошком факултету – Одсек за науку о књижевности. Магистарску тезу под насловом Марко Краљевић из народне пјесме као инспирација српским драмским писцима (2001) и докторску дисертацију Епски јунаци Вукових народних пјесама о Косовском боју као ликови нове српске историјске драме (2006) одбранио на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци.

Након дипломирања радио једно полугодиште као професор у сарајевској Првој гимназији, а потом као новинар и уредник програма за културу, позоришни критичар те водећи драматург Драмског програма Радио Сарајева, од јула 1980. до маја 1992. У периоду од 1992-1994 уредник културног програма Српског радија РС и умјетнички директор „Срна-филма“, те оснивач - први директор и селектор Фестивала позоришта РС „Кочићева српска сцена“ у Приједору 1994. године, а од 01.07. живи у Бањој Луци, радећи као стални драматург Народног позоришта Републике Српске, гдје је обављао и дужност умјетничког директора, у периоду од 01.09.1998 – 31.12.2004.

За доцента на предмету Историја свјетске драме и позоришта на Одсјеку за општу књижевност и библиотекарство Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, др Бранко Брђанин изабран је 15.02.2007. године, гдје је пуни радни однос засновао од 01.09.2007, радећи као наставник на предметима Историја класичне свјетске драме и позоришта, Историја модерне свјетске драме и позоришта, Историја српске драме и позоришта I, Историја и теорија српске драме и позоришта II, Античка књижевност I и II, на студијском програму Општа књижевност, библиотекарство и театрологија, као и предмету Сценска игра на студијском програму разредне наставе истог факултета. По позиву предавао и на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци (школска година 2008/2009 и 2009/2010).

Руководила је (координатор) вишегодишњег-етапног научног пројекта „Историјски развој професионалног позоришта на територији данашње Републике Српске“- Народно позориште у Бањој Луци (1930-1934; 1934-1940; 1940-1945), за 2008, 2009. и 2010. годину, те учесник-сарадник на научним пројектима „Пјесничко дјело Ивана В. Лалића“ и „Поетика српских пјесника 20. вијека“ (Пјесничко дјело Стевана Раичковића) за 2008, 2009. и 2010. годину.

Бранко Брђанин је аутор научних студија, књига, те бројних стручних и научних радова из области драме и позоришта, као и из домена књижевности уопште, објављиваних у домаћој и страној периодици. Објављене књиге су:

Марко Краљевић и српска драма (2003),

Косово и нова српска историјска драма (2007),

Свјетска драма и домаћа позорница (2010).

Поезију, прозу и драме Бранко Брђанин објављује од 1974, уз мноштво награда за књижевно, драмско и радиофонско стваралаштво. Аутор је седам збирки пјесама и изабраних пјесама Трнов вијенац (2011), више књига прозе (приче, приповијетке, есеји и дневнички записи), публицистичких књига и два романа: Михаил (2003) и Сила (2010). Аутор је више филмских сценарија за игране, кратке игране и документарне филмове и серије. Режирао на радију и телевизији, филму и у позоришту. За књижевно и радио-драмско стваралаштво Бранко Брђанин је награђиван угледним признањима, а дјела (поезија, проза, драме) су му уврштене у више антологија и избора. Дјела су му превођена на руски, македонски, румунски, енглески и бугарски језик.

Цитат из романа Сила

„Сарајево има два вида и два лица, једно тамно и строго, а друго светло и љупко. На висовима изнад непроходно тесног гротла дижу се куле и бастиони тврђаве османлијског порекла. Из тог теснаца бије увек нешто као дах минулих ратова и опасности, мало страха и тескобе, помешане са оштрим планинским ветром,наставља Роћку титрати пред очима; а побуда да и сам остави трага за будуће неко покољење, Нобеловчевим записима бива још јаче подстакнута. (Литература се храни сама собом: бивше је основа свега што ће бити. Утока прошлог је извор будућег; неодољива инспирација којој се тешко стаје уз бок, а још теже бива извинути се до ње.)“