Милена Максимовић рођена је 12. августа 1949. године у Прњавору БиХ. Основну школу и гимназију завршила је у Босанској Дубици 1967. године. На Педагошкој академији дипломирала је 1969. године на Групи за библиотекарство у Сарајеву. Филозофски факултет, групу за Општу књижевност и библиотекарство, завршила је 1977. године у Сарајеву. Магистарски рад под насловом „Библиографија радова часописа Братство (Сарајево, 1925-1941)” отпочела је у Сарајеву, а одбранила 2000. године у Српском Сарајеву. Докторску тезу под називом „Ђорђе Пејановић (1878-1962) као библиотекар, просвјетни и културни радник и библиограф (са персоналном библиографијом)“ одбранила је 2005. године на Филозофском факултету у Источном Сарајеву. Тако је стекла звање доктора библиотечких наука.

Од 1970. године радила је на разним стручним пословима у библиотекама у Сремској Митровици, Сарајеву, Новом Саду, Србињу (Фоча) и Београду. Од 2001. До 2005. године радила је у Библиографском одјељењу Народне бибилиотеке Србије као библиограф-савјетник, на најзначајнијем националном пројекту Српска библиографија : књиге : 1868-1944. Истовремено је ангажована на Одсјеку за Општу књижевност и библиотекарство Филозофског факултета у Палама од 1999. године до 2018. Године. На Филозофском факултету у Палама, као професор, изводи наставу на основним, постдипломским и мастер студијама из библиотекарства. Члан је редакције часописа „Библиотекарство Српске“, Друштва библиотекара Републике Српске са сједиштем у Вишеграду и Савјета научног часописа за теорију и праксу „Панчевачко читалиште“, које издаје Градска библиотека у Панчеву. Сарадник је на пројекту „Српски библиографски рјечник“, Матице српске из Новог Сада. У комисији за полагање стручних испита, при Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске, била је предавач и испитивач на курсу за Библиографију од 2004-2008. године. Један је од иницијатора и оснивача Друштва библиотекара Републике Српске и њен први предсједник.

За допринос библиотекарству и његовом повезивању на ширим српским просторима 1999. године добила је награду „Милорад Панић-Суреп“, коју додјељује Заједница библиотека Србије. Добитник је и повеље „Ђорђе Пејановић“ 2002. године, као најзначајнијег признања библиотекарима Републике Српске. У часописима и зборницима објавила је више стручних радова и три монографске публикације. Тренутно живи у Београду.