Павле Калуђерчић (28.07.1935, Сарајево – 03.05.2018, Сарајево), био је професор на Електротехничком факултету у Источном Сарајеву, а обављао је дужност декана на Машинском факултету у Сарајеву. У родном граду завршио је Прву мушку реалну гимназију. Електротехнички факултет завршио је у Београду 1958. године, а у Загребу је докторирао техничке науке на тамошњем свеучилишту 1972. године. Десет година је радио у индустријским истраживачко-развојним центрима у земљи (IRCA „Energoinvest“ –Сарајево), и иностранству (Landis&Gyr-Zug, Швајцарска). Од 1973. до 1992. године био је редовни професор на Машинском факултету Универзитета у Сарајеву.

За вријеме посљедњег рата у Босни и Херцеговини, једно вријеме је радио на Техничком факултету Универзитета „Вељко Влаховић“ у Подгорици. Академску каријеру завршио је 2005. године у Сарајеву, након повратка из избјеглиштва. Своје научне радове је објавио већим дијелом у иностранству, а имао је неколико у свијету признатих патената које је излагао на конференцијама, те десетак објављених универзитетских уџбеника. Неколико пута је позван да одржи и пленарна предавања. Његов допринос образовању и науци евидентан је у великом броју објављених радова као и дипломаца који су постали познати на универзитетима у земљи и иностранству и компанијама на професионалном раду.

Професор Калуђерчић је активно сарађивао са партнерима у индустрији. Водио је или учествовао у реализацији неколико пројеката. Предавао је у Сарајеву, Подгорици и Загребу, те у Њемачкој и Швајцарској. Аутор је 56 научних радова објављених у часописима, једанаест уџбеника, три патента и десетак есеја. Посљедњих година живота је писао, дјелимично и објављивао, мемоарску литературу о породичним коријенима, значајним људима које је познавао и догађајима којима је свједочио.