Стефана Немање 6, 71123 Источно Сарајево 057 340 305 info@matbibli.rs.ba Радно вријеме: 08 - 19

Недељко Зеленовић

Недељко Зеленовић

Недељко Зеленовић је рођен 1958. године у Коњицу. Умро је 14. марта 2022. године. Рођен је у мјесту Брадина код Коњица. Гимназију и Филозофски факултет, одсјек славистика, је завршио у Сарајеву. Бавио се просветним радом и новинарством. Био је члан је Удружења књижевника Српске и Удружења књижевника Србије. Био је предсједник је сарајевско-романијско-дринске подружнице Удружења књижевника Српске. Зеленовић је био и директор Међународног фестивала малих сцена „Монодрама Српске“ и директор Културног центра Источно Ново Сарајево.

За своје књижевне радове награђиван је преко двадесет пута. Добитник је Повеље Књижевног фонда „Свети Сава“ за књигу „Писци су лажљивци који говоре истину“.

Објавио је сљедеће књиге:

  • Сецирање душе, (пјесме 1996)
  • Свако има неког кога нема, (пјесме 1998)
  • Моје срчане мане, (пјесме 2000)
  • Очеви посљедњи дани, (приче 2001)
  • Очевим језиком, (2004)
  • За кандило никад доста уља, (пјесме, Видовданска награда 2004)
  • Прво пјевање о љубави, (пјесме, 2005)
  • Пјесме за вршњаке, (пјесме за дјецу 2006)
  • Сјенке, (2006)
  • Чуваркуће и раскућеници, (2007)
  • Капела на Кукавића брду (поезија, 2009)
  • Писци су лажљивци који говоре истину, (књижевна критика, 2011)
  • У зрну пубертета (поезија за дјецу, 2013)
  • Прстохват љековитих ријечи (књижевна критика, 2013)
  • Кумова сламарица (приче, 2014)
  • Све да имам, одакле ми (поезија, 2014)
  • Кратко чишћење грла (поезија, 2016)
  • Сјетовање (поезија,2017)
  • Походник по својој вољи (поезија, 2019)
  • Домаћа задаћа (поезија за дјецу, 2022)

 

 

Недељко Зеленовић
Из збирке поезије «Чуваркуће и раскућеници»


МОЈЕ РЕКЕ

Синоћ ме је Дрина љуљала у крилу
тепала на уво нежну успаванку
пенушава била личила на вилу
на сунчаних зрака линијицу танку

Ноћас ме је силна носила Неретва
рукама везаним у челичну жицу
избелеле кости одавно су жетва
а кичма ми кућа залуталом хицу

Негде у тој тмини слушао сам Саву
ваља камен песак и земљу црницу
до стопала мојих докотрља главу
поломљене кости трулу хрскавицу

У зору се јави крвава Морава
све јој бела пена удара на уста
тресе јој се тело треба кључ и брава
да затворим рану где крв куља густа