Стефана Немање 6, 71123 Источно Сарајево 057 340 305 info@matbibli.rs.ba Радно вријеме: 08 - 19

Радован Вучковић

  • Штампа

    • Радован Вучковић

    Радован Вучковић (12. новембар 1935, Тријебине код Сјенице - 5. јануар 2016, Београд) је српски књижевник и историчар књижевности. Студирао је југословенске књижевности и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Сарајеву и ту је дипломирао 1960. године. Исте године почео је да ради као асистент на Одсјеку за југословенске књижевности. Докторирао је на Филозофском факултету у Сарајеву 1965. године. Предавао је југословенске књижевности XX века, а затим српску књижевност истог периода.

     

    Године 1984. изабран је за дописног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине. Крајем 1993. прешао је из Сарајева у Београд, гдје се запослио у Институту за књижевност и уметност. Школске 1970/71 године радио је као лектор на Хумболтовом универзитету у Берлину. Испред Одјељења Академије наука и умјетности БиХ руководио је пројектом Грађа за историју књижевности Босне и Херцеговине, припремљен у 25 књига и већим делом објављен пред избијање рата. Био је једно вријеме члан редакције часописа „Израз“ и члан уређивачког одбора пројекта Српска књижевна критика Института за књижевност и уметност у Београду.  

    Године 1997. изабран је за редовног члана Академије наука и умјетности Републике Српске. Од 1998. године држао је хонорано предавања на Филозофском факултету Пале. Пензионисан је у Институту за књижевност и уметност у Београду 2000. године.

    Добио је многа признања: Шестоаприлску награду града Сарајева, Двадесетседмојулску награду БиХ и награде „Свјетлост“, „Ћамил Сијарић“, „Лаза Костић“, „Вук Филиповић“, „Тодор Манојловић“, „Ђорђе Јовановић“

    Објавио је двадесетак књига о књижевности и писцима двадесетог вијека. Вучковић је писао приповијетке, есеје, роман и дневнике (Тумарања; Приче сарајевских избјеглица; Сарајевске ратне приче; Луде гљиве; Збогом Сарајево; Смрт, буђење; Жигосани; У невремену). Три књиге су о Андрићу: Велика синтеза (1974), Андрић-Историја и личност (2002) и Андрић – Паралеле и рецепција. Такође, приредио је Зборник о Андрићу (1999). Објављена научна дјела: Судбина критичара (1968); Преображаји и преображења: О Антуну Бранку Симићу (1969); Фолклорна фантастика у српској прози крајем XIX вијека; Проблеми, писци и дела I (1974); Проблеми, писци и дела II (1976); проблеми, писци и дела III (1979); Проблеми, писци и дела: О послератној БиХ књижевности IV (1981); Модерна драма(1982); У знаку традиције и авангарде (1984); Авангардна поезија (1984); Српска авангардна проза (2000); Модерни роман двадесетог века (2005); Војвођанска књижевна авангарда (2006); Живот и поезија Мубере Пашић (2007); Писац, дело, читалац (2008); Паралеле и укрштања (2009); Поетика српске авангарде (2011); Проза српске авангарде (2011) и многа друга дјела.