Саша Кнежевић је рођен 21.11.1971. године у Сарајеву, гдје је завршио основну и средњу школу и уписао студије Опште књижевности на Филозофском факултету. По избијању ратних дејстава био је припадник Војске Републике Српске од 1.4.1992. до 1.9.1993. године, када одлази на студије у Нови Сад. Филозофски факултет – Одсјек за српску књижевност и језик уписао је 1993. године, гдје је 1998. године дипломирао, а 2003. године и магистрирао. Докторирао је на Филозофском факултету на Палама код проф. др Љубомира Зуковића 2007. године.

Од октобра 1998. године запослен је на Филозофском факултету на Палама, гдје је прошао кроз изборе за асистента, вишег асистента и доцента. У звање ванредног професора за научну област Специфичне књижевности (Србистика) изабран је 2013. године.

Потпредсједник је Друштва наставника српског  језика и књижевности Републике Српске.

Аутор је четрдесет научних радова, петнаест приказа књига, и научних студија.

• „Вишњићев пјеснички споменик револуцији“, Пале: Просвјета, 2012,
• „Препознавања“, Андрићев институт, 2017.

Драме:

• „Кад облаци једу људе“, Сцена. 1-2, Нови Сад, 1994, стр. 136-149,

Романа:

• „Јадни мој Марко“, Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства,  2004.
• „Откуд памет оном ко јe нема“, Источно Сарајево: Матична библиотека, 2013.
• „У сјећању на заборав“, Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства,  2015.
• „Кад ће срећа да се зарати“, Удружење књижевника Републике Српске, 2019.
• „Зороломац“, Народна библиотека Пале, 2020.