Ненад Кецмановић је рођен 1947. године у Сарајеву. Након завршене осмогодишње школе и гимназије, студирао je право, филозофију, социологију и политичке науке на Универзитету у Сарајеву. Као студент генерације дипломирао је социологију 1973. године, те започео универзитетску каријеру као асистент Факултета политичких наука у Сарајеву. Докторирао је 1975. године на тему о конвергенцији политичких система, а затим изабран за доцента 1976. године, за вандредног професора 1979. и за редовног професора 1984. године. Предавао је на постдипломским студијама у свим већим универзитетским центрима у Југославији (Сарајево, Београд, Љубљана, Загреб), те гостовао на универзитетима у Пољској, Аустрији, Мађарској, Судану, САД...Изабран је у по два мандата за шефа Одсјека за политикологију на Факултету политичких наука у Београду и за декана Факултета политичких наука у Бањој Луци. За ректора Универзитета у Сарајеву изабран је 1988. године.
Половином 1992. године прелази у Београд гдје је најприје радио као професор на Факултету за менаџмент БК, а затим на Учитељском факултету, гдје и данас хонорарно предаје. Сада је редовни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду и шеф Одјељења за политикологију, те већ годинама стално ангажован и на Бањалучком и на Универзитету у Источном Сарајеву у Републици Српској.
Био је уредник више часописа за друштвену теорију („Идеје“, „Опредјељења“, „Дијалог“, „Лица“) и политички коментатор ТВ БК у Београду и Радио телевизији Републике Српске. У континуитету од неколико деценија сарађује као колумниста политичког недјељника НИН. Бавио се и политичким радом. На последњим изборима за Предсједништво Југославије као кандидат из БиХ са највећим бројем гласова елиминисан је интервенцијом Службе државне безбједности због „неповољне безбједоносне културе“. Био је предсједник Савеза реформских снага Југославије за БиХ од 1990. до 1992. године , члан предсједништва БиХ од 1. јуна до 5. јула 1992.године, члан одбора и Политичког савјета Демократског центра у Београду од 2001. до 2004. године. Члан је Сената Републике Српске од 1999. године. Поред неколико стотина чланака у периодици, објавио је и књиге „Идеологија и истина“, „Политика у критичком огледалу“, „Демократија и централизам“, „Енциклопедијски речник политиколошких појмова“, „Социологија образовања“, „Домети демократије“...
Ненаду Кецмановићу је 1991. године додјељен почасни докторат Универзитета у Мичигену (САД). Године 1988. изабран је за експерта Европског центра за мир и развој УН са сједиштем у Паризу. Од 2006. године члан је Руске академије политичких наука у Москви.