У Источном Новом Сарајеву отворена је изложба "Хаџи Стака Скендерова", коју организује Матична библиотека Источно Сарајево у сарадњи са Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске.

У оквиру изложбе представљен је и зборник радова "Хаџи Стака Скендерова и српска култура у БиХ" који су настали у оквиру пројекта Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске - Стака Скендерова у српској културној историји.

Један од аутора изложбе Јелена Јањић рекла је новинарима да се овај пројекат развијао у три фазе, од којих је прва била расписивање ликовног и литерарног конкурса с циљем да се млађи нараштај упозна са ликом и дјелом Хаџи Стаке Скендерове.

"Друга фаза у нашем истраживању била је приређивање тематског зборника о Стаки, који чини одређен број прештампаних радова за које смо добили одобрење, те низ нових осврта и погледа на живот Стаке Скендерове. Трећа фаза у нашем истраживању, био је рад на тематској изложби која је данас и представљена", рекла је Јањићева.

Он је изразила задовољство што је ова изложба отворена у Источном Сарајеву, недалеко од мјеста гдје је Скендерова покренула своју прву Сарајевску дјевојачку школу "Свети Сава" 1858. године у Сарајеву.

Пројекат је одобрило и финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије. Осим Јањићеве на изложби су радиле и Ксенија Мељчакова, Биљана Бабић и Наталија Милаковић.

Историчар Слободан Шоја каже да је Стака Скендерова у једном веома тешком времену прва почела да се бави оним што је у њеном животу постало свето тројство - култура, просвјета и социјална мисија.

"Ријеч је о једној дјевојци која је била оштроумна, изузетно паметна и која је у својој 25. години постала ум своје епохе. У оно доба онако дјеловати, то је могао неко ко је имао наднаравне моћи. Из данашње перспективе она је једно савршено биће које је знало куда треба да иде свијет", закључио је Шоја.

Стака Скендерова потиче из старе породице Дамјановића /Петровића/ назване Скендеријашима према турском називу за Скадарски санџак одакле се ова породица доселила најприје у Комаран и Пријепоље почетком 19. века, а потом у Сарајево.

Цио свој живот Скендерова је посветила просвјетној дјелатности и тешкој борби за одржање првоосноване дјевојачке школе у БиХ у којој је била прва учитељица.

Свој вишедеценијски, повучен и готово аскетски живот Стака крунише одласком у Свету земљу на поклоњење Христовом гробу. У Јерусалиму је Скендерова и званично примила монашки ред мада је прије одласка на хаџилук живјела потпуно монашки.

За Хаџи Стаку Скендерову говорили су да је учитељица испред свог времена, а као прва књижевница у Сарајеву написала је дјело "Љетопис Босне". (извор: Новинска агенција Републике Српске)