У организацији Матичне библиотеке Источно Сарајево данас је свечано отворена изложба под називом „Сретна скитница“, посвећена истакнутој пјесникињи Дари Секулић.
Аутор изложбе библиотекар Ивана Куљанин изјавила је новинарима да је поставка подијељена у неколико тематских цјелина, а то су биографија са објављеним збиркама пјесама, породичне фотографије, затим са књижевних вечери, путовања, промоција књига, као и дружења пјесникиње са дјецом и ученицима основних и средњих школа.
„Имамо и њену преписку са сликаром Ибрахимом Љубовићем, позивнице, разгледнице, награде, исјечке из новина, односно како су медији видјели Дару Секулић.
Изложена је и поезија која је посвећена Дари Секулић, шта су други писали о њој, те награде које је добијала“, додала је Куљанинова.
Она је напоменула да је изложба „Сретна скитница“ отворена пред Међународни дан жена, 8. март, када је вријеме да се говори о женама, које су на неки начин, мијењале свијет око себе на боље.
„Дара је више пута изјавила како је било тешко бити пјесникиња у вријеме када је она почела да ствара. То неко рушење стереотипа, патријархалних оквира и традиционалне улоге жене у њему. Ми, запослени у Матичној библиотеци, смо од Даре Секулић добили на повјерење приватне њене фотографије, тако да смо имали много материјала да се направи лијепа и богата изложба“, истакла је Куљанинова.
Према њеним ријечима, материјала је било још, али једноставно није могло све да буде обухваћено због недостатка простора.
Куљанинова истиче да изложба носи назив по збирци Даре Секулић „Сретна скитница“ коју је објавила 2008. године, а за њу је добила награду „Кочићево перо“.
„У оквиру те збирке имамо пјесму `Сретна скитница` која можда најбоље описује ко је то била Дара Секулић. Она је цијели живот такорећи, `скитала`. Рано је остала без родитеља у Другом свјетском рату, била је домско дијете“, навела је Куљанинова.
Изложба посвећена истакнутој пјесникињи биће отворена за посјетиоце у холу Матичне библиотеке у наредних 10 дана.
Дара Секулић рођена је 1931. године у селу Кордунски Љесковац, а преминула је прошле године у Сарајеву.
Написала је 28 књига поезије. Између осталих, објавила је књиге пјесама „Одсањани дом“, „Грлом у јагоде“, „Горак конак“, „Блиско било“, „Лицем од земљице“, „Облик студи“, „Дух пустоши“, „Лицем према сунцу“, „Брат мој Тесла“, „Реч се игра“ /пјесме за дјецу/, библиофилско издање збирке „Од града до брда“.
Добитник је пјесничких награда „Саво Мркаљ“ и „Златна струна“ за 1972. годину, „Змајева награда“ за 1997. годину, „Печат вароши сремскокарловачке“ за 2002. годину, награде Књижевних сусрета на Козари 2010. године и других.
Посљедња збирка „Одбачене пјесме“ објављена је 2019. године у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево.
