Сарајевски грађанин Богољуб Николић (аматер-глумац, дилетант „Слоге“) добио је дозволу да оснује своју позоришну дружину под насловом Прво босанско-херцеговачко српско позориште Б. Николић. Дружина је бројала 20-26 чланова (Марица и Стјепан Јурковић, Мара и Илија Вучићевић, Анка и Мицика Цицварић, Јулка и Љубомир Мицић, Душан Барјактаревић, Марија Јовановић).

Прва представа била је комад Ђидо. Представе су даване у башчи Бостан на Бентбаши и у кафани „Код Зоре“. Артистички управитељ овог позоришта био је Димитрије Гинић. Репертоар овог театра: национална српска драма (Ђидо, Коштана, Кнез Иво од Семберије, Пучина, Балканска царица, Прибислав и Божена, Добрило и Миленко), популарни мађарски комади ткз. Посрбе (Циганин, Војнички бјегунац), а приказана је и драма Новац сарајевског аутора Бошка Петровића. Посљедња вијест о раду позоришта односи се на представу комедије Страшна освета Мјасницког приказана 8. 6. 1904. године, тако да се сматра да је у љето 1904. године прво сарајевско домаће и професионално позориште престало да ради.

Извор: Хронологија догађаја из културне историје Сарајева од 1878-1941 године Вјекослава Хунски, Едита Радосављевић, Сарајево, 1969. година

Историја позоришта Босне и Херцеговине Јосип Лешић, Сарајево, 1985.

Опис: Фотографија с аутографом Димитрија, посвета Љуби (?); avers. Lazuaz, 6. 11. 1916.

Извор: Музеј позоришне уметности Србије

Извор: Босанска вила, бр. 6, 1903.