14. октобар 1920. године - изашао је први број листа Слога.
Његов власник био је Васиљ Грђић, а главни уредник др Саво Љубибратић (1876-1962), теолог, народни посланик, сенатор и истакнута личност у јавном и културном животу у Босни и Херцеговини. Саво Љубибратић поријеклом је из села Љубово код Требиња. Гимназију је завршио у Сарајеву, а универзитетско образовање и докторску дисертацију је стекао у Бечу. Радио је као професор у Рељевској богословији, али је убрзо и смијењен због политичких разлога. Активно се баваио политиком и 1910. године изабран је за посланика у Босанском сабору. Избијањем Првог свјетског рата аустроугарске власти су га ухапсиле и оптужиле за велеиздају на „Бањалучком велеиздјничком процесу“, па је три године провео у затвору. Након изласка из затвора постављен је за секретара Народног вијећа у Сарајеву и био је један од 28 лица задужених за спровођење одлуке о уједињењу у Краљевину СХС. Један је од оснивача Националне демократске странке. Краљевским указом из 1932. године постављен је за сенатора. Активно је учествовао у животу Српске православне цркве. Поред листа Слога био је уредник и члан редакционог одбора Вјесника, часописа српских православних власти у Босни и Херцеговини и био је члан Великог црквено-просвјетног сабора. Радио је на унутрашњем уређењу државе, подизању народне културе, на оснивању земљорадничких задруга и био је предсједник многих културних друштава Босне и Херцеговине.
На мјесту одговорног уредника налазио се Митар Ћеремиџић. Према ријечима уредништва, покретачи листа су хтјели да издају тежачки лист још у времену аустроугарске окупационе власти и све је било припремљено да први број изађе на Видовдан 1914. године. Један од разлога због чега је лист био намијењен тежацима је и тај што власник листа Васиљ Грђић био предсједник Српских земљорадничких задруга у Босни и Херцеговини, а др Саво Љубибратић био је један од њених оснивача, па су тим птем били упућени у потребе и проблеме тежака.
Лист је подржавао идеју да држава треба да буде Краљевина на челу да династијом Карађорђевића. Аграрно питање је било једно на најважнијих питања и у периоду аустроугарске власти, а и у новох држави Краљевини СХС на подручју територије Босне и Херцеговине. Због тога је лист заступао мишљење да земља треба да припадне ономе ко је и обрађује.
Лист Слога је излазио кратко, до априла 1921. године. Укупно је изашло 27 бројева. Разлог овако кратког излажења је највјероватније због финансијских разлога. Власник листа је у сваком броју у име администрације листа позивао читаоце на претплату јер је то био једини извор за издржавање и опстанак листа. Лист је пагиниран са по четири странице и посљедња страна је резервисана за огласе. Излазио је недјељно. Штампан је ћирилицом у штампарији „Данјел и А. Кајон“ у Сарајеву. Сталне рубрике биле су вијести „Из бијела свијета“ и „Домаће вијести“, а повремено „Подлистак“ у коме су објављивани књижевни прилози.
