Значајно мјесто међу српским публицистима и писцима с почетка 20. вијека заузима Ђорђе А. Чокорило.
Рођен је 1874. године у свештеничкој породици у Мостару. Основну школу завршио је у родном граду, а учитељску у Сарајеву. Радио је као учитељ у Грахову и Невесињу, након чега је постављен за управника Српске основне школе у Сарајеву. Послије скоро деценије у просвјети, Ђорђе Чокорило је отпутовао у Париз с намјером да настави школовање. Међутим, планови о школовању у француској престоници нису му се остварили, па се вратио у Сарајево, гдје је постао сарадник листа Српска ријеч. Током 1908. године боравио је у Америци. У тамошњим српским листовима водио је кампању против аустроугарске политике у Босни и Херцеговини. По повратку у Сарајево запослио се у Сарајевском листу. Био је власник и издавач Трговачко-занатлијског гласника, који је излазио у периоду од 1911. до 1914. године. Почетком Првог свјетског рата, као дописник из Сарајева, писао је прилоге за лондонски лист Тајмс. Послије рата наставио је да се бави новинарством. Покренуо је Српску зору, у којој је промовисао идеје великосрпског сепаратизма. Пред крај живота Чокорило је неко вријеме боравио у Америци, након чега се вратио у земљу. Умро је октобра 1923. године у Сарајеву (Лешић 1991:60-61).
Прве књижевне радове Ђорђе Чокорило објавио је у босанским и херцеговачким листовима, у којима је штампан низ његових приповиједака, као што су: Бог да, ал` ђаво не да (Сарајевски лист, 1897, бр. 101, стр. 1-2), Кумовска торба (Сарајевски лист, 1897, бр. 123, стр. 1-2; бр. 124, стр. 1), Пропала кућа (Сарајевски лист, 1898, бр. 134, стр. 1-2; бр. 135, стр. 1-2), Баба Мила (Сарајевски лист, 1901, бр. 139, стр. 1), На прелому (Сарајевски лист, 1910, бр. 4, стр. 1-2), Пољупци су увехли (сарајевски лист, 1911, бр. 155, стр. 1-3), Из земље долара: скице из српског живота у Америци (Босанска вила, 1910, бр. 23-24, стр. 348-349) и Крај Кошеве (Зора, 1901, бр. 8-9, стр. 281-286). У Бранковом колу објавио је неколико чланака о француским писцима. Своја искуства са путовања штампао је у Народу под насловом С пута по Америци-Пут Сан Франциска (Народ, 1908, бр. 67, стр. 1).
Ђорђе Чокорило аутор је уџбеника Прва српска народна читанка. Књига је изашла 1909. године у пишчевом издању у Српској дионичарској штампарији у Сарајеву. Састоји се од десет поглавља: Привреда, Народни љекар, Домаће огњиште, Морал и васпитање, Друштвено образовање, Народ и отаџбина, Лијепа књижевност, Српска историја, Географија и статистика, Економија и трговина. У поглављу Лијепа књижевност заступљени су српски књижевници: Петар Кочић, Авдо Карабеговић, Светозар Ћоровић и Јован Дучић. У овој читанци објављен је и одломак из народне пјесме Почетак буне против дахија (стр. 119-120). У одјељку о српској историји Чокорило, између осталог, доноси радове угледних историчара свога времена, као што су Стојан Новаковић и Станоје Станојевић.
Ђорђе Чокорило је уредио Просвјетин календар за 1910. годину, који је изашао 1909. године у издању Српског просвјетног и културног друштва ,,Просвјета“ у Сарајеву. Садржај календара подијељен је у шест цјелина у којима су штампани прилози домаћих и страних аутора из разних области науке и културе. Нарочито су корисни практични подаци о саобраћајним везама, поштама, телеграфима и вашарима.
У склопу сталних настојања за народно просвјећење, Чокорило је истраживао и страну литературу, прводио дјела страних научника и приређивао их за потребе домаће читалачке публике. Књига Рационално васпитање воље у поднаслову Психотерапија у теорији и у пракси написана је према француским, њемачким и америчким ауторима. У пишчевом издању књига је изашла 1910. године у Земаљској штампарији у Сарајеву. Књига Рационално васпитање воље састављена је од теоријског дијела, у коме се образлажу основни психотерапијски појмови, који се у другом дијелу књиге илуструју на практичним примјерима. При изради овог дјела, како и сам наводи, Ђорђе Чокорило је користио сљедеће изворе: Paul Emile Levi, L’Educationrationnelle, Paris, Alcan, 1901; Ernst Frh. v. Feuchtersleben, ZurDiatetik der Seele,Leipzig; Pr. Paulhan, La Volente, Paris, 1903; Jules Payot, L’Education de la Volonte, Paris, 1905; Th. Ribot, Les maladies de la Volonte, Paris, 1904; Friedrich Nietzsche, Alsosprach Zarathustra, Leipzig, 1899; William James, Psychology, Newyork, 1900. Објављивањем овог дјела Чокорило је настојао да едукује своје сународнике из области психотерапије и упути их у нове и њима непознате научне гране.
У складу са политичким радом и идејама националне борбе и ослобођења од окупатора, настала је књига Тајна историја аустријске политике и њезино продужење у Босни и Херцеговини Ђорђа А. Чокорила. Објављена је 1906. године у Београду. Књига је посвећена југословенској омладини. Студија француског политичара Алфреда Мишелса Тајна историја аустријске владе послужила је као извор Чокорилу да напише ово дјело. У уводним напоменама аутор открива циљ своје књиге: ,,Наша књига не само да открива тајне у аустријској политици, него још уз то многобројним чињеницама поткрепљује познату истину о надмоћности ултрамонтанске – папске централе над хабсбуршком кућом, и уједно доказује нераздвојност аустријске политике од римске пропаганде“ (Чокорило 1906: XIV). Књига Тајна историја аустријске политике и њезино продужење у Босни и Херцеговини је прва цјеловита студија која се бави питањем аустријске политике на Балкану и њених дугорочних и скривених планова. Уједно, ова књига Ђорђа Чокорила представља право антирежимско дјело, у коме се, без задршке, износе оптужбе против аустроугарске власти у Босни и Херцеговини, а и шире. Оцјењујући њен садржај и намјену, књига Тајна историја аустријске политике и њезино продужење у Босни и Херцеговини, као уосталом и низ сличних радова Ђорђа Чокорила, представља значајан допринос историјској и политичкој литератури у Босни за вријеме аустроугарске владавине.
ИЗВОР: Сударушић, Мр Радиславка (2015). Књиге српских писаца из Босне и Херцеговине од 1878. до 1918. године. Докторска дисертација, Источно Сарајево: Филозофски факултет Пале, стр. 142-145.
