Алекса Ј. Поповић (30. 3. 1854 - 31. 12. 1916) један је од најранијих хроничара Сарајева, који је своје историјске радове штампао у засебним књигама.

Рођен је 30. марта 1854. године у Сарајеву. Завршио је три разреда Српске реалке и руждију. Био је чиновик у Рачунарском одсјеку владе Босанског вилајета (1872-1878). У периоду од 1879. до 1894. године Алекса Ј. Поповић радио је као котарски писар у Бугојну и Дувну, а потом као тумач за турски језик у Министарству иностраних дела у Београду (1894-1903). Вратио се у Сарајево 1903. године, гдје је живио све до смрти 31. децембра 1916. године.

Аутор је неколико мањих књига о прошлости Сарајева и Турске. Он је биограф чувене сарајевске учитељице Стаке Скендерове. Написао је четири књиге о Сарајеву: Хаџи Лојина буна у Босни (Београд, 1897), Пошљедње грчке владике у Босни (Сарајево, 1905), Сарајевска револуција 1878 (Сарајево, 1906) и Животопис знаметих Сарајлија (Сарајево, 1910). Све четири књиге потписњане су ауторовим пуним именом и презименом, уз додатак Сарајлија, чиме је наглашавао своје поријекло. Као добар познавалац турског језика, Алекса Ј. Поповић објавио је 1899. године у Београду Речник српскотурски и турскосрпски: са најнужнијим додатцима.

На неким књигама које је приредио, написао или превео Алекса Ј. Поповић се потписивао са псеудонимима „Пертев“ или „Пертев Ефендија - Сарајлија. Сакупљао је народне умотворине. Објавио је у засебним књигама више народних епских пјесама: Султан Сулејманн осваја Будим (Сарајево, 1908), Султан Бајезид (Сарајево, 1908), Муса Кесеџија (Сарајево, 1909) и Тале Личанин - будалина Тале (Сарајево, 1912).

ИЗВОР: Радославка Сударишић Књиге српских писаца Босне и Херцеговине: (1878-1918 године): докторска дисертација, Пале, 2015.