Душан Васиљевић, сенатор, један од оснивача „Просвјете“  (Сарајево, 1870 - Београд, 1951)

Правник и политичар Душан Васиљевић један је од ријетких универзитетски образованих Срба у Босни и Херцеговини који су започели свој политички и просвјетни ангажман за вријеме аустроугарске владавине.

Душан Васиљевић рођен је 1870. године у Сарајеву. Након завршене гимназије (Сарајево, Дубровник), студирао је права у Бечу и Загребу. Послије завршетка студија Васиљевић је радио као судија у Сарајеву, али је због сукоба са аустроугарским властима напустио државни посао и посветио се адвокатури. Да би остварио своју политичку тежњу, а у недостатку организованог политичког рада, активирао се кроз национална друштва. Душан Васиљевић је био члан многих српских културних, црквених и просвјетних друштава, као што су Српско пјевачко друштво „Слога“, Црквено-школски одбор, Епархијски и Просвјетни савјет у Сарајеву. Сарађивао је у Српској ријечи. Са осамнаест интелектуалаца, универзитетски образованих Срба, покренуо је оснивање друштва „Просвјета“ (1902),посебно радећи на изради њених правила. Кад је основана (1907) Српска народна организација, он је изабран за предсједника Извршног одбора. Оснивач је Српске банке у Мостару. У области публицистике један је од оснивача листа Народ у Мостару. Био је члан Црквено-школског савјета и Просвјетног савјета у Сарајеву. Као потпредсједник Српске народне организације у Босни и Херцеговини, Душан Васиљевић је, за вријеме анексионе кризе, боравио у Паризу, Лондону и Петрограду, гдје је путем јавних предавања вршио националну пропаганду. Једино од својих предавања о Босни и Херцеговини, одржано 12. априла 1909. године у Друштву славенске узајамности у Петрограду, објавио је исте године у Београду. Публикација је објавњена у два издања, на српском и француском језику(La Bosnie et l`Herzezegovine). Поводом штампања ове публикације у Сарајеву је подигнута оптужница против Душана Васиљевића. Пред почетак Првог свјетског рата Душан Васиљевић је емигрирао у Швајцaрску, одакле је на јесен 1914. године прешао у Србију. У Србији је сарађивао са предсједником српске владе Николом Пашићем на изради упутстава за оснивање Југословеснког одбора. Након тога је са Николом Стојановићем отпутовао у Италију. Циљ овог путовања био је упостављање политичких веза са јужнословенским емигрантима из Аустроугарске. Године 1915, Душан Васиљевић учествовао је у потписивању прогласа о оснивању Југословенског одбора. Као представник овог одбора, током Првог свјетског рата, радио не на обезбјеђивању међународне подршке стварању југословенске државе. По окончању рата и проглашењу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Душан Васиљевић је живио у Сарајеву, гдје је наставио да се бави политиком. Учествовао је у оснивању Националне демократске странке у Босни. Као члан Југословенске радикалне заједнице, Душан Васиљевић је, 18.марта 1938. године, именован за сенатора. Послије Другог свјетског рата изабран је за потпредсједника Гланог народноослободилачког одбора у Сарајеву. У августу 1945. године Душан Васиљевић постао је члан АВНОЈ-а. Умро је 1951. године у Београду.

ИЗВОР:

Радославка Сударушић, Књиге српских писаца из Босне и Херцеговине од 1878. до 1918. године: докторска дисертација, Источно Сарајево, 2015.

Јован С. Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине: биографије, А-З, Нови Сад: Прометеј, 2009.