Мирко Максимовић (Сарајево, 26. 8. 1890 - Сарајево, 14. 11. 1946) био је свештеник, писац и предсједник „Просвјете“.

Отац Петар био је свештеник, а мајка се звала Савка. Основну школу и гимназију завршио је у Сарајеву, а богословско-учитељску школу у Призрену (1913). Рукоположен је за свештеника у Сарајеву (1917). Службовао је у парохији Раковачкој код Маглаја (1917-1921), у Трнову (1921-1923), и у Сарајеву (1923-1941). Протојереј је постао 1923. године, а црвеним појасом одликован је 1920. године од митрополита Илариона Радовића.  Као призренски богослов био је добровољац у Првом балканском рату (1912) у одреду војводе Вука Поповића. За вријеме Првог свјетског рата био је затворен (1914-1916) и изведен  на суђење у Бањалучком велеиздајничком процесу. Крајем 1916. године пуштен из затвора. Јула 1941. године одведен је са породицом у Цапрашки логор, а одатле је пребачен у Србију. Служио је при Саборној цркви у Београду (1941-1945). Затим се вратио у Сарајево и 1946. године умире од срчаног удара. Сахрањен је на Кошеву. Био је члан и руководилац бројних српских друштава Оснивач је друштва „Братство светог Саве“ у Сарајеву. Уредник листа Братство (1925-1941) и календара Просвета (1932-1940). Са Пером Марковићем оснивач је часописа Српска црква (1919-1921). Био је члан „Групе сарајевских књижевника“. Говорио је руски језик. Као члан делегације наше Цркве 1945. године отпутовао је у Москву на устоличење руског патријарха Алексеја. Објављивао је приповијетке, путописе, хуморске и чланке у часописима, листовима и другим публикацијама: Српска црква, Братство, Преглед, Нови Источник, Календар Просвете, Календар Братство и др. Преводио је с руског и писао о руским писцима (Л. Н. Толстоју, С. Пушкину, Михаилу Љермонтову, В. Соловјеву, Г. Петрову). Издавао је брошурице о разним питањима. Заједно са Боривојем Јевтићем, М. Марковиће и Миланом Ћурчићем уредник је Споменице српског пјевачког друштва „Слога“ у Сарајеву (1928), а уредник је Споменице српско-православног друштва светог Марка у Сарајеву: приликом десетогодишњице 1922-1933. Написао је Религија и држава – Прво предавање (1923), Свештеник и алкохол (1924) Помен народним борцима (1927), Атос (1930) и Иконографија Романа Петровића (1930).

ИЗВОР: Лексикон писаца Југославије, Том 4, Књ. М-Њ,  Нови Сад: Матица српска, 1997.