БУДИШИЋ, Даша - Била је добротворка Српског православног пјевачког друштва „Слога“. Није имала потомака. Пред смрт све своје имање, у вриједности од око 10.000 форинти оставила је тестаментом српској цркви и школи. Умрла је 25. августа 1895. године.
ЈАЊИЋ, Јефа (Сарајево - Сарајево, 11. 9. 1907) - Рођена је у породици Катић. Била је родила два сина, али су оба умрла. Желећи да сачува успомену на своје синове (Миле и Владимир), Јефа је завјештала 5.000 круна за оснивање Српског дома у Горажду. Дала је друштву „Просвјета“, Српском сиротишту, Српском школском фонду у Сарајеву по 1.000 круна; Задрузи Српкиња Сарајевкиња 2.000 круна, Свештено-удовичком фонду, Српском учитељском фонду по 500 круна и Друштву „Слога“ у Сарајеву 200 круна. Колико је била велика душа, родољупка и дароватељица, још је била већа у својој скромности, јер се за њене поклоне, које је дала за живота, дозналао тек након њене смрти.
ЈОВАНОВИЋ, Савка - Кћерка Николе и Маре Бесаровић. Рођена и одрасла у Сарајеву. Удавала се два пута. Родила је само једну кћерку која је умрла у 11 години живота. Ожалошћена и усамљена активно се посветила доброчинству кроз које је своју мајчинску љубав поклонила српској сиротињи. Бринула се о сиромасима и хранила их, болесне је његовала, а умрле сахрањивала о свом трошку. Материјално добро стојећи, пред смрт, завјештала је сву своју непокретну имовину (кућу, магацин, дућан, земљиште), у вриједности преко 30.000 форинти српској православној црквено-школској општини на просвјетне и хумане циљеве. Тестаментом је утврдила динамику и начин коришћења својих легата српским институцијама и анонимним личностима (прије свега социјално угроженим дјевојкама) и стипендије за двојицу питомаца који би похађали виша богословска училишта у Атини, Кијеву и др. Савка спада у ред великих добротвора српског народа.
ПАВЛОВИЋ, Мара - Рођена у породици Деспић. Живот јој је био испуњен љубављу према ближњима и добротом. Била је члан многобројних добротворних и националних друштава. Један је од оснивача друштва „Братство“ у Сарајеву. Као активна и родољубива била је дугогодишња почасна предсједница сарајевског одбора Кола српских сестара. Сву своју имовину завјештала је Колу српских сестара за васпитање будућих домаћица Српкиња у реигиозном националном духу. Оставила је 500.000 динара Колу српских сестара и 50.000 динара друштву Просвјета. Умрла је у Сарајеву 25. маја 1936. године.
САВИЋ Даша (Михаљевићи, 1840 - Сарајево, 23. децембар 1909) - потиче из сиромашне породице. Рођена је у селу Михаљевићи код Високог, у породици Ораховац. Удала се за Максима Савића, занатлију у Сарајеву. Имала је троје дјеце, али је и мужа и дјецу надживјела. Дошла је у „Просвјету“ 29. јануара 1903. године и пред пуном сједницом изјавила да је вољна своју кућу у Чејџик улици са авлијом и баштом поклонити „Просвјети“ говорећи: „Не тражим ништа, него хоћу да поклоним Друштву кућу, да се издржавају сиромашни ђаци. Ја сам жена сиромашна, радила сам и зарадила на својих десет ноката, па бих рада да се тијем користе сиромашни и да се школују наша дјеца.“ Тако је Даша Савић постала први легатор „Просвјете“. Својим легатом показала је ова несебична жена јединствен свијетао примјер широког и искреног родољубља, дубоко у нашем народу укоријењеног поштовања према „Просвјети“, велику несебичност и самопожртвовање. Цијели живот служила је по туђим кућама. Својим напорним радом и мукотрпном штедњом, уштедила је знатна средства тако да је стекла властиту кућу. Пред смрт постала је прва и велика добротворка Просвјете, оставивши своју кућу у вриједности од 15.000 круна Просвјети. Сахрањена је у Сарајеву на Бадњи дан уз велико учешће народа и омладине.
ТАСОВАЦ Симеуна – Стака (1839 - Блажуј, Сарајево, децембар 1909) - сестра српског добротвора Ристе Радуловића. Удавала се два пута: за трговца Будимлића (родила двије кћери и два сина), а касније за Тасовца (а с њим родила још двије кћери и пет синова). Била је племенита и добра срца, помагала је сиротињу.
ТРИВКОВИЋ Хаџи Милка (Сарајево? 1830 - Сарајево, новембар 1890) - Живјела је у Сарајеву гдје је и умрла. Српској православној општини у Сарајеву оставила је једну кућу у вриједности од 4.000 форинти. Тестаментом ке приходе од те куће намјенила као помоћ српској сиротињи.
ИЗВОР: Јован Радојчић Биографије: Срби западно од Дунава и Дрине, I-III, Нови Сад, 2009.
Календар Просвјета за 1947. годину
