Књижевно вече Стева Грабовца биће одржано у оквиру Сајма књига на Тргу Србија у сриједу, 16. августа, у 19.00 часова.
Стево Грабовац је рођен 1978. у Славонском Броду. Одрастао је и завршио средњу школу у Босанском Броду. Студирао је на Технолошком факултету у Бањалуци. Објавио је збирку пјесама „Станица непостојећих возова“ 2007. године. Његов први роман „Мулат албино комарац“ (2019) завршио је у најужем избору за НИН-ову награду. Живи и ради у Бањалуци. Стево Грабовац је рођен 9. новембра 1978. у Славонском Броду. Одрастао је и завршио средњу школу у Босанском Броду. Студирао је на Технолошком факултету у Бањалуци. Објавио је збирку пјесама „Станица непостојећих возова“ 2007. године. Његов први роман „Мулат албино комарац“ (2019) завршио је у најужем избору за НИН-ову награду. Живи и ради у Бањалуци.
Роман Стева Грабовца „Мулат албино комарац” свједочанство је о једној изгубљеној генерацији. На самом почетку, у дјетињству, та генерација пред собом као да има, бар се тако може чинити онима који су у то вјеровали, неку будућност, но умјесто тога, слиједи ратна апокалипса, упропаштене тинејџерске године, а потом, кад дође некакав мир, слиједи живот без наде у постапокалиптичном, постратном, дистопијском друштву које данас сви тако добро познајемо.
Други роман Стева Грабовца „Послије забаве“ је роман о оцу, роман о злочину, роман о породици, роман о пријатељству, роман о одрастању. С темом двојништва, великом каква јесте у нашој књижевности, какву читамо код Данила Киша уосталом, писац уоквирује тематски различите сегменте који ову књигу чине пресјеком једног живота. Роман „Послије забаве“, мада композиционо осмишљен у пет дијелова, почиње једном реченицом, једним мотом, неизоставним и суштинским цитатом који даје колор и успоставља тон цијелом наративу: „И онда почиње олуја гована“. Тако је једном рекао Роберто Болањо и бесповратно освијетлио правац другом писцу. А олуја Стева Грабовца велика је и страшна у покушају да се деконструише сјећање, низ успомена (или привида) које, напокон призване, спасавају и истовремено огољују свијест до њене немоћности.
Стево Грабовац је још једном успио изговорити све наше туге, мисаоне ћорсокаке, љубави и усамљености, с онаквом искреношћу и непретенциозношћу, с онаквом лакоћом израза коју је лакше осјетити неголи објаснити.
