Стихови Даре Секулић још једном потврђују њен ранг најистакнутије живе српске пјесникиње, истакао је током вечерашње промоције њене збирке "Одбачене пјесме" у Источном Сарајеву књижевник Стеван Тонтић.

"У уводној биљешци за збирку `Одбачене пјесме` Секулићева говори да је ове пјесме изостављала из поетских дјела насталих и објављених послије 2007. године. За њу су то биле /привремено/ `одбачене`, али не и `бачене` пјесме. Да их је којим случајем бацила, уништила, њен опус би остао окрњен и оштећен, свеједно што је и без ових позних прилога већ био изузетно богат, са многим примјерима врхунске, животом овјерене поезије", рекао је Тонтић.
Говорећи о овој књизи, као и о укупном животном дјелу Даре Секулић, Тонтић је навео да би се овој српској пјесникињи могле придружити још само Мирјана Стефановић и Радмила Лазић, док остале респектабилне пјесникиње припадају млађим генерацијама.
"Наша велика пјесникиња Дара Секулић имала је врло узбудљив живот, почевши од трагичних догађаја из њеног дјетињства, па до свих ратова које је претурила преко главе. Дару мирно можемо упоредити по величини и значају са Десанком Максимовић, највећом српском пјесникињом 20. вијека", наглашава Тонтић.
Према његовим ријечима, поезија Даре Секулић није тек "женска", иако је судбина жене, дјевојке и мајке, била и те како у њеном видном пољу.
"Дарина поезија је универзално људска, антрополошки и егзистенцијално освијешћена, са болним траговима трагичне историје у којој се живот наше пјесникиње одвија већ деведесет година. Она је интензивно живјела и говорила о свему што је провоцирало њену реакцију, њену лирски истанчану, али и мисаоно продубљену ријеч, као свједочанство личног доживљаја и искуства у сјенци општег, народног страдања", рекао је Тонтић током промоције у сали Матичне библиотеке у Источном Сарајеву.
Он истиче да је "Дара испила многу горку чашу са наметнуте историјске трпезе, и рекла многу тешку ријеч о испразности и бесмислу живљења у насилном и безбожном свијету који је изгубио своје хумано лице".
Али, наставља Тонтић, она у исти мах, као противтежу неутјешној судбини, у стилу свог знаног трпког витализма, слави љепоту сунчаних часова у природи, магију љубави и пријатељства, божанске дарове и благодати.
Секулићева за пјесме из ове збирке каже да су оне случајност која се догађа свим пјесницима док пишу и док живе.
"То су пјесме плод мог напетог и рекла бих нереалног односа према писању. За неке пјесме сам мислила да не би требало да уђу у неку моју књигу, али сам се послије предомислила и тако оне нису бачене, али су биле одбачене", рекла је Секулићева новинарима.
Стихове њених пјесама, на овој промоцији коју су поводом Дана библиотекара Републике Српске организовали Матична библиотека и Продукција "Форум театар" из Источног Сарајева, читали су ученици Гимназије и Средње стрчуне школе Источно Сарајево и глумац Илија Мимић, док је Секулићева казивала своју пјесму под називом "Пребиловци".
Дара Секулић рођена је 1931. године у Кордунском Љесковцу на Кордуну.
Имала је само 10 година када су јој усташе спалиле родну кућу, а након погибије родитеља одрастала је по различитим дјечијим домовима и интернатима.
Гимназију је започела у Рујевцу на Банији, а наставила у Италији, Сплиту, Карловцу, Загребу и Сиску.
У Сарајево се доселила 1953. године и завршила Вишу школу за социјалне раднике. У Сарајеву је живјела до 1992, када са четворо унучади одлази у избјеглишто у Источно Сарајево.

Члан је Српског интелектуалног форума Источно Сарајево. Њене пјесме су заступљене у многим антологијама српске поезије, а преведене су и на друге језике.
За свој књижевни опус Секулићева је добила бројне престижне пјесничке награде. (извор: Новинска агенција Републике Српске)