Стефана Немање 6, 71123 Источно Сарајево 057 340 305 info@matbibli.rs.ba Радно вријеме: 08 - 19

Округли сто „Статус српског језика и писма“

Једно од стратешких опредјељења Министарства просвјете и културе Републике Српске јесте заштита и очување српског језика и ћирилице, изјавила је синоћ у Источном Сарајеву помоћник министра за културу Српске Тања Ђаковић.

Ђаковићева је навела да је из тог разлога покренуто низ иницијатива, од Форума о ћирилици до потписивања Повеље о јединственом културном простору са Србијом која обухвата све Србе гдје год да живе.

Она је истакла да су Срби у свом дугом историјском трајању остављали трагове материјалног и нематеријалног културног насљеђа, те да се културни простор не може свести у границе једног политичког, односно државног простора.

Ђаковићева је подсјетила да је један корак у правцу очувања језика српског народа и ћириличког писма и недавно усвојен Закон у Народној скупштини Републике Српске на Дан српског јединства 15. септембра, а Закон о заштити српског језика и ћирилице усвојен је и у Србији.

- Важно је истаћи да овај закон штити ћирилицу као темељ националног и културног идентитета српског народа и третира је као наше нематеријално културно насљеђе - рекла је Ђаковићева на округлом столу о статусу српског језика и писма.

Она је подсјетила да су клубови Бошњака и Хрвата у Вијећу народа покренули поступак заштите виталног националног интереса на овај закон.

- Међутим, оно што можемо да одговорно тврдимо као обрађивач закона, Министарство просвјете и културе и Влада као предлагач, јесте да је закон у потпуности усклађен са Уставом Републике Српске, те у складу са дејтонском надлежношћу Српске када је у питању култура. То је у надлежности ентитета и Република Српска има обавезу и право да штити своје нематеријално културно насљеђе - истакла је Ђаковићева.

Према њеним ријечима, закон је у потпуности усклађен са Међународном конвенцијом о заштити нематеријалног културног насљеђа.

Осим Ђаковићеве, на округлом столу су говорили професори Филозофског факултета на Палама Милош Ковачевић, Миланка Бабић и Саша Кнежевић.

Ковачевић је напоменуо да је Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма добар почетак који може да буде лако угашен уколико не буде подржан новим мјерама.

- Сада су створени темељи да се статус српског језика и ћирилице поправи на основу закона. Када год не знате шта вам је значајно, видите шта ваши непријатељи мисле да њима није добро. Односно ако они кажу да није добро да је донесен закон о заштити ћирилице и српског језика, онда будите сигурни да је закон добар за Србе, а за њих је потпуно ирелевантан. Закон о ћирилици се не тиче никога осим Срба - ни Хрвата, ни Бошњака, нити било кога другог - истакао је Ковачевић.

Он сматра да је потребно вратити дигнитет српског језика и српског писма свугдје, од медија па надаље.

- Овај закон би требало да буде подлога проширењу, односно могућности увођења обавезних лектората свугдје гдје је то потребно, те обавезне употребе српског језика на свим факултетима. Срамота је да имате данас више од 40 одсто доктора наука у Републици Српској који су елементарно неписмени. Они су се посљедњи пут са српским језиком сусретали у основној школи у правом смислу и гарантујем да не би прошли тестове које наши ученици треба да положе за упис у средњу школу - сматра Ковачевић.

Уколико на свим факултетима нема српског језика и везе српског језика са ћирилицом, онда је све прича у празно, истиче Ковачевић, те додаје да је потребно у пракси да се покаже да је српски језик заправо свугдје тамо гдје су Срби и гдје је потребно да буду писмени.

- Држава мора на основу овог закона, као замајца, омогућити да се врати у живот српски језик и ћирилица. Без тога нема спаса ни српском језику, ни ћирилици ни српском народу, посебно у БиХ - закључио је Ковачевић.

Бабићева је истакла да је потребно радити на развијању свијести о очувању српског језика и кроз образовни систем, културу, те да је потребна јача промоција ћирилице.

- Уколико не дјелујете на свијест људи, ако их не подсјећате на то и не усађујете те вриједности које сматрате националним, тешко да ће се сачувати национални идентитет људи које овдје живе. Није лако бити Србин у БиХ, лакше је бити Србин у Бањалуци него у Сарајеву. На граничним просторима ми се боримо са утицајима других норми које се јако агресивне у смислу да преовладају у говору БиХ, посебно бошњачка норма - истакла је Бабићева.

Бабићева додаје да је једна од суштинских бошњачких политичких тенденција да се БиХ заокружи на том босанском идентитету.

- Они нас сматрају мање-више "босанцима православцима". Бошњачка лингвистика настоји доказати да смо сви говорници "босанског језика" - истакла је Бабићева.

Она је напоменула да је функција писма угрожена, те да је однос латиница-ћирилица у јавној употреби у Републици Српској 70 одсто у корист латинице.

Округли сто су организовали Матична библиотека Источно Сарајево и Катедра за србистику Филозофског факултета на Палама.