У Источном Сарајеву представљен је часопис "Нова Зора" који је, према ријечима његовог главног уредника Милоша Ковачевића, чувар српских националних и културних интереса.
Овај часопис треба да буде препознат у Републици Српској и Србији, али и осталим земљама гдје Срби живе.
Ковачевић је новинарима уочи промоције рекао да је "Нова зора", иако је основана у Херцеговини /Билећи и Гацку 2004. године/, окупила готово све писце са свих српских простора, што говори да је ријеч о свесрпском часопису.
"Човјек остане запањен када се погледа колико је људи и текстова прошло кроз 63 броја `Нове Зоре` за ових 15 година постојања. До 50. броја више од 1.100 аутора објавило је више од 2.300 радова, међу којима је и нобеловац Петер Хандке, али и остали значајни домаћи и страни аутори. Све што чини вриједност у српској култури и књижевности мислим да није заобишло `Нову Зору`", нагласио је Ковачевић.
Према његовим ријечима, "Нова Зора" мора да представља све Србе кроз призму Херцеговине, у којој је, за разлику од свих других изворишта српског народа, Херцеговац територијални термин, док је у готово свим другим ситуацијама тај територијални термин помало постаје и национални.
"`Нова Зора` иде путем да покаже да смо ми /Срби/ само територијално раслојени, а да смо, заправо, јединствени у српском културном простору", указао је Ковачевић.
Професор на Филолошком факултету у Београду и лектор овог часописа Михајло Шћепановић рекао је да су захваљујући мудрим вођењем уредника "Нове Зоре" оживљена и из заборава враћена нека давна имена које су злом непажњом "нека разна министарска мастиљара избацила из школских лектира".
Према његовим ријечима, "Нова Зора" је "прозорила ријечју и стваралаштвом српских стваралаца са цјелокупног српског говорног простора од Книна до Скопске Црне Горе и од Бара до Суботице".
"На тај начин можемо рећи да `Нова Зора` има непроцјењиву вриједност јер не постоји ни једно значајно име српског културног и говорног простора које није дало допринос овом часопису. Управо је због тога `Нова Зора` прозорила тамо гдје треба и надам се да ће нам зорити још дуго", закључио је Шћепановић.
Часопис "Нова Зора" баштини традицију српског књижевног часописа "Зора" који је излазио је у Мостару од 1896. до 1901. године, а коју су предводили Јован Дучић, Алекса Шантић, Атанасије Шола и Светозар Ћоровић. (СРНА)
