Рукопис збирке поезије „Опроштајно писмо“ Дара Секулић је оставила у заоставштину запосленима у Матичној библиотеци.  Уз помоћ Министарства просвјете и културе Републике Српске,  Матична библиотека је објавила повјерени рукопис. Дара Секулић је сама приредила за штампу и издавач је у потпуности испоштовао задату организацију текста. Пјесме у збирци су подијељене у четири цјелине „Немој о том, ћути“, „Повјеравање“, „Разговор са Маром“ и „Жути сат“. У књизи „Опроштајно писмо“ налазе се неке од најтужнијих пјесама Даре Секулић. Овдје није ријеч само о тузи над пролазним животом или свакојаким тегобама, којима је пјесник изложен, већ дубоком очајању због слома свих вриједности, због краја  љубави и напуштености од стране најмилијих, због пуцања свих веза и односа који су давали смисао, или бар илузију смисла живљења и дјеловања међу људима.

 „Дара Секулић није никада писала веселу, разиграну, да не кажем оптимистичку поезију, али је овог пута количина јада и црнила, бола и несреће, превршила и њену стандардну, од раније нам познату мјеру негативног представљања људског живота и људске судбине."(из рецензије Стевана Тонтића)

 „Дара Секулић склапа збирку „Опроштајно писмо“ неколико година након што ју је Дарина смрт препознала. Дакле, ушла јој је у кућу и чека да замијене мјеста. Она пише поезију свјесна да је загазила на једносмјерни мост преко ријеке Стикс, и да јој је преостало да тек понекад забаци поглед преко рамена. А напријед, нико не зна шта је напријед, али знамо кога тамо све има и да су нас се ужељели. Сада је и Дара Тамо, а „Опроштајно писмо“ је са нама да нас подсјети да је између тамо и овдје тек страшни висећи мост“ (из рецензије проф. др Саше Кнежевића)