Послије годину дана од оснивања и постојања студија за креативно писање, сценску продукцију и режију „Театролог“, Матична библиотека објављује прву књигу, збирку прича, насталих током рада студија. У књизи је објављено шеснаест прича младих људи, који су учествовали у раду студија. Како и зашто је настао „Театролог“, те како су писане приче написао је у „Ријечи унапријед“ оснивач и водитељ стидија театролог Зоран Тодоровић.

„Пред Вама је, драги читаоци и, уопште, поштоваоци и љубитељи умјетности, један оригинални „производ“, настао из љубави и радозналости једне помало чудне скупине младих људи. Чудне утолико што се покушавају снаћи у једном прилично хаотичном свијету умјетности и различитости. Тристан Бернар, познати француски драматург и писац, својевремено је рекао да је драматизација једна егзактна наука чије законе нико не познаје. Мислим (а под мислим мислим сигуран сам) да је био потпуно у праву. На један елегантан и креативан начин то су показали и полазници студија ТЕАТРОЛОГ. Креирали су свој концепт од „сировог материјала“, без гаранције за успјех. Бити њихов водич кроз цјелокупан процес, изузетна је привилегија. То знају сви који су имали прилику пренијети знање, а затим и омогућити да оно добије конкретан облик.“ (из „Ријечи унапријед“)

„Збирка прича Четири слике траже писца доноси универзалне, мотивски раскошне, дубокоумне и свевремене сторије, „податне“ за вишеаспектну анализу. Иако су углавном засноване на уобичајеним ситуацијама кроз које пролазимо на свом путу ка вјечности, приче из ове збирке, уједно, су и епске и величанствене, јер се у њиховом средишту налази сам човјек. Ништа на овом свијету, а што је у вези са човјеком, није обично и једноставно. Човјек је неизрецива тајна, саткана на контрадикторном споју анималног и метафизичког.

Ову збирку одликује приповједачка иновативност, као и смјелост њених аутора да се ухвате у коштац са многобројним животним загонеткама. Постављајући суштинска питања о нама самима и нашем мјесту у космосу, они дубоко залазе у психоанализу и филозофију.“ (Из резензије, доц. др Радославке Сударушић)

„Збирка Четири слике траже писца књижевна је творевина чије приче сасвим сигурно имају своје мјесто и загарантоване читаоце на књижевној сцени данашњице, а то што су приче писали млади људи који су, у већој или мањој мјери, на почецима својих списатељских путева и каријера, свакако представља њену додатну позитивну карактеристику. Њено објављивање, поред представљања квалитетних прича, афирмације њихових аутора и студија „Театролог“ као хвале вриједног пионирског (али, на основу прочитаног, изузетно успјешног!) подухвата и теоријско-практично-мотивационо-сугестивног наставног оквира у коме су настале, сасвим сигурно ће представљати и подстицај за друге, тренутно потпуно анонимне, младе људе да удруже богатство своје имагинације и вјештину писаног изражавања у нове, јединствене и квалитетне прозне творевине.“ (Из рецензије, доц. др Дарка Ковачевића)