15. септембар 1907. године - прва изложба слика у Сарајеву у сали Српске школе. Своје радове изложили су Перо Поповић, Тодор Швракић и Бранко Радуловић који су били студенти Сликарске академије у Прагу и Просвјетини стипендисти. Према писању тадашњих листова (Сарајевски лист, Народ, Отаџбина, Српска ријеч) на изложби је приказан 51 комад студије мушких и женских глава, мотиви из природе, актови, портрети и скице. Сва три студента су ученици чувеног мајстора Влаха Буковца, сва тројица својим радовима су доказали да су талентовани и да су марљиво студирали.
Српска ријеч је о овој изложби објавила три нотице - 13, 14. и 19. септембра - све три под насловом „Изложба слика“. У овој посљедњој, објављеној у вријеме трајања изложбе, Српска ријеч пише да „ову изложбу треба посјетити тим више, што је то прва сликарска изложба, коју приређују умјетници, синови ових земаља, а и чист приход иде у корист ²Просвјете², коју ми сви радо помажемо. Како смо извјешћени, изложба се слабо посјећује, што доказује, да смо немарни и да нас не интересује напредак наших домаћих умјетника, што свакако није у реду. Пошто ће слике бити изложене још до недјеље, то се надамо, да ће сваки Сарајлија посјетити ову изложбу и тиме доказати, да га весели напредак наших умјетника и да зна цијенити лијепу умјетност.“ Послије затварања изложбе Српска ријеч је под насловом „Сликарска изложба у срп. школи“ објавила дужи приказ ове заједничке изложбе Пере Тодоровића, Тодора Швракића и Бранка Радуловића. Аутор приказа је потписан са Мирко није се у приказу уопште осврнуо на посјету изложби, из чега се може, са приличном дозом вјероватноће, извући закључак да цитирани апели и Српске ријечи и Сарајевског листа нису наишли на довољан одјек у сарајевској публици. „Скромно и чедно, без барнумске рекламе, какву смо навикнули читати у овдашњем клепеталу наших странаца, отворише изложбу три млада сина наше домовине, ¢Просвјетини питомци¢, а морамо одмах рећи, да смо остали запањени, гледајући одраз душе наших синова...На први поглед можеш опазити, да су то учении славног Буковца, да уче по његовој манири. На радовима се опажа утуцај учитељев, а предјели су заостали иза фигуралних студија; али морамо узети у обзир, да двојица студирају 3, а Радуловић тек 2 године - те нас та краткоћа времена увјерава, да ће то бити достојни ученици свога учитеља. Пошто је дао своје мишљење о квалитету појединих радова сваког излагача посебно, аутор је завршио свој приказ изложбе овим ријечима: „Лијепа је појава, што су радове заједнички изложили и тако ударили почетак сликарском удружењу у нашој домовини, те се надамо, да ће око себе окупити и остале синове наше домовине, који доприносе жртву богињи умјетности на другим академијама, те нас наскоро изненадити са већом изложбом.
Интересантно је да изложбу није регистровала Босанска вила и Српско просвјетно и културно друштво Просвјета. Изложба је отворена без довољно најава од стране њених аутора и прошла је у јавности и штампи поприлично незапажено. Као прва изложба сликарских остварења припадника прве генерације ликовних умјетника из Босне и Херцеговине, приређена још у вријеме њиховог студирања на једној од најреномиранијих сликарских академија у Европи, ова заједничка изложба Пере Поповића, Тодора Швракића и Бранка Радуловића има несумљиво видно мјесто у културној историји Босне и Херцеговине. Она је била повод да се у сарајевској штампи појави и прва критика једне изложбе сликара из Босне и Херцеговине.
Перо Поповић (Приједор, 18. август 1881 - Сарајево, 1. фебруар 1941) био је сликар и учитељ цртања. Послије завршене гимназије у Сарајеву одлази у Беч и завршава три семестра филозофије, а потом се упућује у Праг и учи сликарство код Влаха Буковца и Чеха Франтишека Жењишека. Радио је у Великој Реалци у Бањалуци од 1908. до 1930. године када прелази у Сарајево и ту остаје све до смрти. Сликао је портрете, пејзаже, мртву природу, композиције са сценама из свакодневног живота. Радио је један исконостас за цркву у Приједору и мозаике за цркву у Бањалуци.
Перо Поповић
Перо Поповић Портрет младе жене
Тодор Швракић (Приједор, 10. март 1882 - Сарајево, 5. децембар 1931) био је први школовани сликар са простора данашње Босне и Херцеговине. Рођен је у сиромашној српској занатлијској породици. Похађао је приватну сликарску школу Ристе и Бете Вукановић у Београду. Усавршавање је продужио код Паје Јовановића у Бечу, и касније у Прагу и Паризу. Отворио је приватну сликарску школу у Сарајев, прву те врсте у Босни и Херцеговини. Прије Првог свјетског рата био је члан друштва Медулић. У својој сликарској каријери радио је портрете и пејзаже. Од портрета му је најпознатији званични и једини портрет Николе Пашића. Радио је као предавач у средњим школама и учитељ вјештина у Првој мушкој гимназији у Сарајеву. Сматра се да је један од најбољих српских акварелиста. Одликован је 4. децембра 1922. године краљевским Орденом св. Саве V реда.
Тодор Швракић Принципов мост у Сарајеву
ИЗВОР: Ристо Бесаровић Из културног живота Сарајева под аустроугарском управом, Сарајево, 1974.
Спомен плоча истакнутим умјетницима налази се у улици Ферхадија у Сарајеву
Бранко Радуловић (Мостар, 26. мај 1885 - Скопље, 1916) био је српски сликар. Основну школу и прве разреде гимназије Бранко завршава у Мостару, а затим, из породичних разлога, отац га упућује у београдску гимназију. Убрзо напушта гимназију и септембра 1903. обрео се у Српској цртачкој и сликарској школи Ристе (1873–1918) и Бете Вукановић (1872–1972) . Овакав Радуловићев избор никако није случајан пошто је она, како стоји у Извештају Српске цртачке и сликарске школе у Београду за 1902/1903. годину, штампаном у Београду 1903. као посебна брошура, ''на првом месту, била припремна школа за стране сликарске академије''. Диплома Вукановићеве школе, од 24. фебруара 1905. године, била је препорука за наставак студија на академији ликовних умјетности у некој од ондашњих европских умјетничких метропола. У јесен 1905. године нашао се у Прагу. Уписује се у Приватну сликарску школу професора Карела Рајзнера (Reisner, 1868-1913), која важи за неку врсту припремног курса за упис на Академију ликовних умјетности. Био је сликар романтичарске природе. Сликао је мотиве из Прага, Париза и Мостара. Нека његова дјела сматрају се најљепшим примјерима импресионизма у сликарству Босне и Херцеговине.
Бранко Радуловић
Бранко Радуловић У шетњи
Извор: Умјетничка галерија Босне и Херцеговине, https://ugbih.ba/2020/08/26/radulovic-branko/
