Коста Божић (Сарајево, 16. март 1875 - 30. септембар 1919) - родољуб, писац, свештеник.

Потиче из занатлијске породице. У Сарајеву завршио српску основну школу и пет разреда гимназије, а богословију у Рељеву  (1896). Говорио је њемачки и италијански језик. Рукоположен је за ђакона и свештеника 15. и 17. децембра 1896. године у Сарајеву од митрополита Николаја Мандића.  Био је парох у Лушци Паланка код Санског Моста. Од 1898. године постављен је за пароха и управитеља протопрезвитерата у Травнику. Одликован је 25. децембра 1902. године црвеним појасом. Био је активан у борби за аутомност. Један је од оснивача и члан првог управног одбора Српске дионичарске штампарије и члан постојећих српских друштава. Једно вријеме радио у епрхијском црквеном суду у Сарајеву (1905-1914). Након унапређења у протопрезвитера постављен је за сарајевског окружног проту. Као припадник опозиционе групе око „Народа“, биран је (1910) за народног посланика у босанском Сабору. Оснивач је и предсједник Свештеничког удружења за БиХ. За протојереја је произведен 15. Априла 1912. Године у Сарајеву од митрополита Евгенија Летице. У Првом свјетском рату ухапшен је и интерниран (1914) у Арад, одакле је враћен у сарајевски гарнизонски затвор. На Велеиздајиничком птоцесу у Бањалуци осуђен је на 16 година тешке тамнице. Издржавање казне прекинуто је поразом Аустроугарске у Првом свјетском рату. Послије рата био је краће вријеме члан Привременог народног представништва у Београду. Био је власник, издавач и одговорни уредник за мјесечни часопис Српски свештеник (1912-1914). Сакупљао је народне умотворине и народне пјесме. Писао је и пјесме за Невен (1888). Сарађивао је анонимно у Босанској вили (1891-1896) под псеудонимом К. Турбин. Умро је 30. септембра 1919. године у Травнику.

ИЗВОР: Јован С. Радојичић Биографије Срби западно од Дунава и Дрине: А-З, I, Нови Сад, 2009.

Предраг Пузовић Српска православна еперхија дабро-босанска, Фоча, 2004.

Извор: Босанска вила, год. 6, бр. 21, 1891

Коста Божић