Преглед је био „часопис за политички и културни живот“. Његов први број изашао је у Сарајеву, 7. јануара 1927. године. Часопис је носио име и настављао мисију ранијег гласника, којег је у Сарајеву (1910-1913) издавала група интелектуалаца.
Иако је излазио релативно кратко, квалитетним садржајем о актуелним савременим социјалним, књижевним и културним питањима, стекао је глас публикације запаженог интелектуалног нивоа. Због тога су његови покретачи (Гојко Круљ и Јован Кршић), имали озбиљну обавезу да у новим условима одрже тај статус.
Као и у претходном периоду, на мјесто власника и издавача био је Гојко Круљ. Међутим, Круљ је у писму Ослобођењу 1960. године демантовао тврдње да је финансирао Преглед у првој години излажења, а да је новац за часопис дао политичар и јавни радник де Никола Стојановић, што је овај и сам потврдио. Круљ је тада објелоданио и чињеницу да је идеју за покретање Прегледа дао Никола Стојановић који је желио да остане анониман из разлога што као политичка личност није хтио да се везује за часопис са ванстраначком концепцијом и намјеном. Вјероватно из ових разлога на насловној страни часописа изостављено је име власника и издавача. Пошто је Круљ био идентичких идеолошких полазишта као и Стојановић, он је и формално обављао послове уреника. Након Круља, послове око редакције часописа преузео је 10. јануара 1928. године, од броја 45, др Јован Кршић, истакнути сарадник Прегледа. То није била само формална смјена, већ и нова концепција часописа коју је обиљежило богатство књижевних прилога. Када је 17. октобра 1928. отишао у Чехословачку, Кршић је уређивање Прегледа препустио Марку Марковићу и Јакши Кушану. Од јануара 1930. до децембра 1931. уредници су Боривоје Јевтић и Тодор Крушевац, а од јануара 1932. па све до краја излажења, (до априла 1941), на мјесту уредника су Јован Кршић и Тодор Крушевац. Под њиховим уредништвом Преглед добија свој пуни израз, своје зрело доба и постаје права прогресивна и слободна трибина са које се чује смјела критика и дају сугестије напредни културни и политички живот.
У почетку је озлазио једном недјељно, па два пута мјесечно, да би од 1928. године па до краја излажења излазио једном мјесечно. Од мајског броја за 1928. Преглед добија и мањи формат, који ће задржати до краја излажења. Штампан је ћирилицом, а од 1928. и ћирилицом и латиницом у сарајевским штампаријама: „Обод“, Друштва „Просвјета“, „Босанска пошта“, „Задруга“ и у „Новој тискари Врчек и друг“. Основни циљ Прегледа из 1910. године био је изграђивање и јачање српског национализма на окупираној територији, док нови Преглед, који је покренут у другим околностима има за циљ изградњу и јачање југословенске државе.
За разлику од Прегледа претходног периода у коме се прибјегавало академском расправљању научних и друштвених питања, како би се у одређеним околностима на што непосреднији начин дошло до читалаца, нови Преглед отворено расправља о свим питањима и проблемима које је носило ново друштво, држава и окружење. Доноси информације о најважнијим догађајима из политичког, друштвеног и културног живота. Текстови оваквог садржаја испуњавају први већи дио часописа, а писали су их Бранко Чубриловић, Гојко Круљ, Слободан Јовановић, Тодор Крушевац, Владислав Скарић, Шћепан Грђић, Ђорђе Пејановић и други, док је други мањи дио резервисан за политички и привредни преглед, умјетност, позориште, филм, спорт и књижевност.
Поред књижевних текстова, објављивани су радови из историје књижевности, есеји, прикази и биљешке, како из домаће тако и из стране књижевности. Прилоге овакве врсте писали су: Иво Андрић, Исидора Секулић, Владимир Ћоровић, Милан Ћуковић, Радмило Димитријевић, Ђорђе Јовановић, Јован Кршић, Боривоје Јевтић, Тин Ујевић и други.
Публикован је и велики број текстова из културе и умјетности. То су најчешће позоришне критике, како из сарајевског, тако и из југословенских и иностраних позоришта, а писали су их најчешће Боривоје Јевтић, Јован Кршић и Јован Палавестра. Ту су и текстови из области ликовних умјетности, музике, филма и спорта. За развој филмске критике заслужан је највише био Јован Кршић који је у првој години излажења објавио десетак текстова ове врсте. Највише га је интересовао карактер филмске умјетности, затим однос филма и позоришта, еротика у филму, филмски журнали, особености америчког филма и жене комичари.
Богатим и разноврсним садржајем, велики број врсних аутора који су објављивали на његовим страницама, импозантним језгром интелектуалних снага Босне и Херцеговине које је окупио и афирмисао, разбијајући уске покрајинске оквире, Преглед је израстао у гласило од општег значаја за цијелу Југославију. Пратио је све важне догађаје у земљи и у Европи, било да су везани политички, културни, научни или литерарни живот. Успостављао је везе са Чехословачком. Имао је широк дијапазон интересовања и објављивао је текстове из свих научних области: политике, права, социологије, филозофије, психологије, библиотекарства, историје и природних наука, књижевности и умјетности и тако стекао велики број читалаца широм Југославије,па чак и изван њених граница. Идејну оријентацију Прегледа у посљедњој фази излажења обиљежило је антифашистичко и марксистичко усмјеравање. Био је то знак политичког реализма Јована Кршића, а и посљедица неких значајнијих догађаја, попут експанзије фашизма. У том периоду, највећи број сарадника је из редова комуниста, што је касније када је пропала Југославија, његовог најпознатијег уредника, Јована Кршића, коштало живота.
ИЗВОР: Бојана Ласица Српска периодика у Босни и Херцеговини до 1918. године, Пале, 2020.
