Српска ријеч, лист за политику, просвјету и привреду, излазио је у Сарајеву од 1905. до 1914. године. Власник листа је била Српска дионичарска штампарија.

Штампан је ћирилицом, прво у штампарији „Фоглер и друг“, а касније у Српској дионичарскоj штампарији, на новинском формату 46 x 30 cm. Излазио је четири пута седмично (уторком, сриједом, петком и недјељом), а касније свакодневно, осим понедјељком и празником. Први уредник листа био је Васиљ Грђић. Уредници листа Српска ријеч били су: Ђорђе Ч. Лазаревић, Стјепо Кобасица, Ристо И. Петровић, Ђорђо Бикаљевић, Владимир Вујиновић, Митар Г. Љубенко, Ђорђо Трифуновић, Стево Стефановић, Марко Старчевић, Максим Божић, Јован Васић, Остоја Југовић, Перо Вукашиновић, Петар Лазић, Симо Митровић, Симо Јањић, Јово Бабић и Танасије Н. Павловић. Посљедњи број Српске ријечи изашао је уочи Сарајевског атентата, 27. јуна 1914. године.

Српска ријеч ће утицати да сам народ, а и власти више брину о здравственим приликама, да се прилике побољшају, да се отварају болнице, да се повећа број љекара, а све са циљем очувања народног здравља.

Први број Српске ријечи изашао је 1. јануара 1905. године. У Уводном тексту првог броја дат је опширнији програм листа, под насловом „У добри час“, у коме се каже да је Српска ријеч политички лист српског народа у Босни и Херцеговини, да ће се бавити економским и културним питањима српског народа у овој земљи и да ће заступати становиште „да сваки народ може својом судбином управљати без икаквог спољашњег утицаја.“

ИЗВОР: Бојана Ласица Српска периодика у Босни и Херцеговини до 1918. године, Пале, 2020.