Матична библиотека Источно Сарајево објавила је књигу Љубинке Петрић Башовић „Изабрани радови“. Књигу је приредио проф. др Војислав Максимовић.
Теме коју обрађује ова књига везане су за културну историју, историју библиотека и библиотекарства у Босни и Херцеговини. Пажљивим одабиром текстова, приређивач Војислав Максимовић је дао и свој лични допринос и признање колегиници Башовић, вредновањем и афирмисањем онога што нам је оставила у насљеђе. Књига садржи: 36 одабраних радова Љубинке Башовић, студију о животу и дјелу Љубинке Башовић, библиографију, те литературу које је приредио академик Војислав Mаксимовић. Академик Војислав Максимовић одабрао је 36 њених најзначајнијих радова, написао обимну студију, израдио њену комплетну библиографију те објединио сву литературу која говори о Љубинки Петровић Башовић.
„Изабрани радови“ Љубинке Петрић Башовић, упознају нас са стањем у библиотекарству у Босни и Херцеговини средином двадесетог вијека и долазимо до спознаје да је Љубинка Петрић Башовић дала изузетан допринос у развоју ове врло важне културне и научне области. Она није била само хроничар савременог библиотекарства већ и један од његових значајних актера. Била је упозната са правим стањем у библиотекарству и свим материјалним и кадровски потешкоћама. Пишући о томе, као и о стању у библиотекама у Русији и САД-у, жељела је да се то лоше стање промијени и да по узору на развијене и богатије земље, библиотекарство у Босни и Херцеговини добије онај углед и пажњу који му припадају у савременој култури. Будући да је била први доктор библиотечких наука у Босни и Херцеговини, један од оснивача Катедре за библиотекарство на Одсјеку за општу књижевност, сценске умјетности и библиотекарствa на Филозофском факултету у Сарајеву 1972. године, њен допринос формирању и стручном именовању предмета на Катeдри за библиотекарство постао је модел и узор осталим библиотечким катедрама у тадашњој Југославији. Била је главни и одговорни уредник часописа Библиотекарство, гласила Друштва библиотекара Босне и Херцеговине, чијем је угледу и садржини дала властити печат.
„Све што је Љубинка Петрић Башовић чинила било је прожето њеном снажном вољом и задивљујућом енергијом. Њу је обиљежавало јасно стручно опредјељење. Изван библиотекарства, као широког стручног, научног и културног подручја, она се није ни удаљавала. Таква преданост, ипак, не би дала запажене и замашне резултате, да она није непрестано стицала нова сазнања. Тако је постепено, али и довољно видљиво обликован њен интелектуални − научни и духовни профил, по којем је она била и врло позната и препознатљива међу библиотекарима, не само Босне и Херцеговине већ и у ондашњој Југославији уопште.
Веома је мали број њених објављених текстова који су имали успутну, уску и неактуелну тематику. Била је непрестано везана за свакодневне библиотечке проблеме и упозната са правим стањем и потешкоћама − материјалним и кадровским. Пишући о томе, жељела је да се лоше стање промијени и да библиотекарство у Босни и Херцеговини добије онај углед и друштвену пажњу које му и припадају у савременој култури.“ (из предговора проф. др Војислава Максимовића)
