У издању Матичне библиотеке објављена је још једна књига поезије младих пјесника из Републике Српске, а овај пут то је књига „Свјетионик Смисла“ Огњена Кандића.

Збирка Свјетионик Смисла насловљена је по њеном трећем циклусу, што наслову даје још једну конотацију, јер Кандићу, филозофу и пјеснику, суштину и есенцију представља спона духовног, религиозног, патриотског, историјског и филозофског, који га и самог прожимају и покрећу. Отуда, у центру његовог поетског свијета стоје Бог, Отачаство, Слобода, Логос, Љепота и Поезија.

Пјеснички израз Огњена Кандића с једне стране карактерише исповиједни тон шантићевског типа, лични печат пјесничког става, а са друге стране присутан је дослух са вјерским и културним идентитетом свога народа, са прецима и поезијом славних претходника (циклус „Астрални номади”), као и са кодовима и лексиком српског језика. На плану пјесничке форме такође је примјетан распон од сонета, брижљиво и правилно изведених, преко лирских минијатура и пјесама са обрисима поеме, до астрофичних облика са бијелим стихом. Огњен Кандић, можда се то баш на овом мјесту најбоље види, слиједи најбољу традицију модерног српског пјесништва.

ОБЕЋАЊЕ

Писаћу ти до краја живота
Да, кад одем, сведочанство стоји
Да је Земљом ходила Лепота
Коју Небо посла и одгоји.

Писаћу ти зарад стихотрага
Који можда и Вечност надживи,
Писаћу ти да расрдим врага
Кад помисли – нисте одрживи!

Писаћу ти док Леотар трпи
Удар грома, ветра и олује,
Небо красе месечеви српи,
Писаћу ти да се за те чује.

Писаћу ти док земљом мигољим
И последњи дамар ми не мине,
Док душмане не учиним бољим,
Док је света и Херцеговине.

Писаћу ти с твојим благословом
Док ми рука коначно не клоне,
Китићу те речима и словом
Кô Пут млечни бескрај Васионе.

Писаћу ти док Месец грањава
И докон се око Сунца врти,
Праскозорје ноћцу разводњава –
Писаћу ти и дан након смрти.